Monah Dimitrije napisao najstarije knjige na Sinaju: Srbi očuvali pustinjsku svetinju

B. SUBAŠIĆ

četvrtak, 02. 04. 2020. u 11:00

Монах Димитрије написао најстарије књиге на Синају: Срби очували пустињску светињу

Manastir Svetog Save Osvećenog / Foto B. Subašić

Biblioteke u svetoj zemlji kriju mnogobrojne tajne srpske književnosti iz vremena pre Svetog Save. Dimitrije je napisao dve od tri poznate najstarije srpske knjige, a na Mojsijevoj gori je imao pisarsku radionicu

SRPSKA pravoslavna crkva danas se seća monaha Manastira Svetog Save Osvećenog u Svetoj zemlji, koji su mnogo puta stradali u najezdama Persijanaca i arapskih vojski. Zadužbina slavnog hrišćanskog svetitelja bila je na pragu gašenja početkom 13. veka, a onda je u njega došao prvi srpski arhiepiskop Sava sa svojim kaluđerima. Srbi su i u potonjim teškim vekovima turskog ropstva održali živom ovu veliku pustinjsku svetinju.


Svedočanstvo o tome zabeleženo je u jednom zvaničnom osmanskom dokumentu iz 1613. godine: "Istočno od Jerusalima, u pustinji, nalazi se davnašnji manastir poznat pod imenom Mar Saba, koji je manastir srpskih monaha." Malo se, međutim, govori o našim sunarodnicima koji su Svetu zemlju pohodili i pre našeg prvog arhiepiskopa, poput srpskog monaha Dimitrija koji je tamo bio čitav vek pre Svetog Save i pisao bogoslužbene knjige prvim slovenskim pismom - glagoljicom.


- Srećom, nismo zaboravili posete Svetog Save Manastiru Svetog Save Osvećenog, ali iz našeg nacionalnog sećanja nestali su Srbi koji su u Svetoj zemlji bili pre njega - kaže istoričar prof. dr Radomir Popović, protojerej-stavrofor.


O Savinim pretečama svedoče rukopisi u Manastiru Svete Katarine na Sinaju. Profesor Popović kaže da ni do danas nisu svi obelodanjeni: "Iako sam bio dekan Bogoslovskog fakulteta i imao preporuku patrijarha Pavla, grčki monasi na Sinaju nisu mi dali da vidim najstarije srpske knjige."


Prve vesti o srpskim rukopisima u Svetoj zemlji doneo je ruski istraživač Porfirije Uspenski krajem 19. veka. Naučnik Vladimir Rozov je 1908. zabeležio: "Proveo sam šest meseci na Cinajy i u Jerusalimu. Vreme sam posvetio izučavanju i opisivanju slovenskih rukopisa u bibliotekama Manastira Svete Katarine na Sinajy, Jerusalimske patrijaršije i Manastira Svetog Avramija u Jerusalimu. Prve dve biblioteke ppyžajy bogati materijal za izučavanje stare srpske književnosti. Rukopisi Manastira Svete Katarine zaslužuju najvećy pažnju Srba."

Kijevski misal Dimitrija Sinaita

Rozovljev izveštaj sa Sinaja u kome pominje i srpske knjige pisane glagoljicom čamio je donedavno zaboravljen u akademskoj prašini. Kada su "stručnjaci" novokomponovanih balkanskih nacija počeli da ih svojataju, istraživanja se latio dr Viktor Savić, naučni saradnik Staroslovenističkog odseka Instituta za srpski jezik SANU i docent Katedre za srpski jezik s južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu.


Rezultate njegovih istraživanja sinajskih rukopisa potvrdila je svetska naučna javnost. Dr Savić je utvrdio da je bogoslužbene glagoljske knjige sa Sinaja napisao srpski monah Dimitrije. Pisao ih je srpskom redakcijom staroslovenskog jezika, kojom se 130 godina kasnije služio i Sveti Sava.


- Dimitrije je bio najznačajniji slovenski književni stvaralac s kraja 11. i početka 12. veka - kaže dr Savić. - Napisao je dve od tri poznate najstarije srpske knjige. Na Sinaju je imao pisarsku radionicu, u kojoj je bilo još Srba. Poznavao je i latinicu i grčki alfabet, a normalno se služio glagoljicom i ćirilicom. Srpskoslovenska pismenost ima dokumentovan i neprekinut niz od kraja 10. veka do sredine 17. veka. U prva dva veka prevashodno je glagoljska, a u ostalih šest - ćirilička.


Manastir Časnog krsta u kom je bila srpska biblioteka

OBRAZOVANI SVEŠTENOMONAH


PISAR Dimitrije je stvarao krajem 11. veka, u vreme Prvog krstaškog rata. Najverovatnije je bio obrazovani sveštenomonah i podvižnik koji je odlučio da prati krstaše u njihovoj epskoj avanturi.


- Takav podvig će posle više od veka ponoviti Sveti Sava, sa još višim ciljem. On je u Akri i Jerusalimu stvorio prve srpske manastire i u duhovnom smislu Srbiju učinio delom Svete zemlje - kaže dr Savić.