Očuvaće sandžački ćilim: Novopazarske tkalje kuju velike planove

LOKALNA samouprava u Novom Pazaru biće saradnik udruženja novopazarskih tkalja u realizaciji njihovih projekata i očuvanju sandžačkog ćilima kao nematerijalnog kulturnog dobra ovog kraja. U tom cilju u Novom Pazaru će krajem jula, u organizaciji Etno-mreže, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženja za izradu rukotvorina "Pazarski bazar", biti organizovana kolonija tkanja koju će podržati i pomoći Regionalna razvojna agencija Sandžaka (SEDA), lokalna turistička organizacija i Grad Novi Pazar.

Prilikom nedavne posete Gradskoj upravi i razgovora sa gradonačelnikom Nihatom Biševcem, novopazarske tkalje istakle su da su učestvovale na raznim tkačkim kolonijama širom Srbije, gde su pokazale svoje umeće, i da je prilika da se, u cilju "povratka sandžačkog ćilima na veliku scenu" i njegove još bolje prezentacije, ali i uključivanja što više žena u posao tkanja, slična kolonija organizuje u Novom Pazaru.

- Ovaj kraj ima dugu tradiciju tkanja, ovdašnji ćilimi poznati su širom sveta, ceo posao je godinama stagnirao, vreme je da sandžačkom ćilimu vratimo mesto i značaj koji je u ovom kraju nekada imao - ističe Raza Nikšić, predsednica udruženja "Pazarski bazar rukotvorina".

- Želimo da okupimo vrsne tkalje sa ovog područja, ali i da dovedemo tkalje iz drugih delova Srbije koje će ovde raditi motive sa sjeničko-pešterskog ćilima. Upoznati smo sa njegovom simbolikom i šarama - ističe Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a i predsednica Etno-mreže.

Ova inicijativa je odlična prilika da se ožive stari zanati, konstatovao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Tkanje ima vekovnu tradiciju / Foto M. Nićiforović

- Tkačka kolonija u julu, kada Novi Pazar posećuje najviše turista i stranih ambasadora, biće lepa prilika za što bolju prezentaciju našeg grada i ovog kraja. Kolonija će doprineti i upošljavanju žena, a lokalna samouprava će maksimalno podržati ovu lepu i ekonomski korisnu ideju - ističe Biševac.

ZLATNE GODINE

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka PIK "Pešter" u Sjenici okupljao je oko 5.000 tkalja, još toliko ih je radilo za druge firme, potom je bum napravila i kompanija "Vojin Popović", u kojoj je radilo oko 300 tkalja. Sada samo retke žene se ozbiljnije bave ovim poslom, što je velika šteta, jer su tkalje iz ovog kraja, a posebno sa Peštera, pravi majstori izrade ćilima, koji su stizali i u kabinete predsednika nekoliko država.