Priče iz Vojvodine: Kako je amerikanka spasla pčele

Zdravko GRUMIĆ

sreda, 11. 03. 2020. u 18:00

Приче из Војводине: Kако је американка спасла пчеле

Muzej pčelarstva Foto: Z. Grumić

Moderno pčelarstvo iz napredne Evrope u Srbiju u 19. veku doneo karlovački profesor Jovan Živanović

MUZEJ pčelarstva u Sremskim Karlovcima, koji danas posećuju mnogobrojni turisti pristigli sa svih meridijana, ima svoje duboko utemeljenje još u drugoj polovini 19. veka kada je čuveni profesor Karlovačke gimnazije i Karlovačke bogoslovije Jovan Živanović, iz ondašnje napredne Evrope, gde se školovao, doneo na ove prostore moderno, racionalno pčelarenje i tu delatnost razvijao na savremenim principima, među Srbima i ostalim narodima.

Do tada su ovdašnji pčelari vadili med tako što najpre sumporom poguše pčele u onim primitivnim pletenim košnicama "vrškarama" koje potom iseku, ostavljajući tako na desetine hiljada uginulih "svetih bića", priča za "Novosti" Žarko Živanović, praunuk Jovanov i vlasnik muzeja kojeg je 1968. godine osnovao njegov otac Borivoje Bora, unuk profesora Živanovića.

- Kada je profesor Živanović čuo od tadašnjeg uglednog karlovačkog pčelara Porfirija Poje Nikolića kako vade med ubijajući pčele, on se zgranuo. Piše pesme o pčeli, koja umire kad ubode, traži po Evropi pomoć i dobija je u Nemačkoj od barona Augusta fon Berlepša, koji je uz Poljaka Jana Đerzona u to doba bio najveće ime evropskog modernog pčelarstva.

Tamo je video niz novotarija, poput okvira u košnici, pa je poučen novim znanjima napravio i prvu košnicu s pokretnim saćem koju je nazvao "amerikanka", jer su tada mnoge moderne stvari stizale iz Amerike.

- Ta prva Živanovićeva "amerikanka" je i jedan od najznačajnijih eksponata u našem muzeju. Znajući da smo siromašan narod i da ne možemo imati industrijske košnice, profesor je znao i da svako onaj ko se imalo razume u drvo može da skucka sanduk-košnicu, jednostavnu i modernu u ono doba - ističe Žarko Živanović i napominje da se, prenošenjem znanja i iskustava i pomoću literature koja je stizala najpre od Berlepša ali i drugih iz Evrope, u našem narodu širilo moderno, racionalno pčelarstvo, zahvaljujući u prvom redu profesoru Jovanu, koga su zvali srpskim Đerzonom i ocem modernog pčelarstva u Srba.


U muzeju se čuvaju pčelarske alatke


Imao je svakako i veliku podršku i pomoć od umnih ljudi svog vremena, pre svih Ilariona Ruvarca, arhimandrita manastira Grgetega i rektora Karlovačke bogoslovije, pri kojoj je profesor Živanović osnovao prvu srpsku katedru za racionalno pčelarstvo, poput one u Nemačkoj. Za svoje studente napisao je udžbenik "Srpski pčelar", na čijoj prvoj stranici zahvaljuje Ruvarcu navodeći: "Svrstali ste nas sa najjačima. U Evropi jedino Nemci imaju katedru za moderno pčelarstvo".


Muzej je veoma posećen



PROČITAJTE JOŠ - Priče iz Vojvodine: Igla i bakarna truba zaludele svet


- Tako su, posle završene Bogoslovije, budući sveštenici bili i "diplomirani pčelari", koji su u svojim parohijama učili narod toj najplemenitijoj veštini - dodaje naš sagovornik uz napomenu da je njegovog pradedu Jovana veoma interesovala i u radu motivisala srpska istorija. Posebno je cenio kralja Milutina i cara Dušana, koji su imali košnice i poklanjali ih srpskim manastirima.


Građa pčele


Upečatljiv eksponat u Muzeju pčelarstva jeste i košnica u obliku crkve manastira Ravanice u Vrdniku, takođe profesorovih ruku delo.


Jovan Živanović


- Njemu je, posle višegodišnjih pokušaja, omogućeno da u tom manastiru organizuje Skupštinu pčelara, na kojoj je doneta odluka o osnivanju Zadruge, što će kasnije biti i ostvareno, u Rumi. Ta zadruga, svojevrsni kulturni centar pčelara, postojala je sve do 1947. godine, kada je ugašena, a njena zgrada srušena.


Muzej pčelarstva u Sremskim Karlovcima


Žarko Živanović se već duže zalaže za ponovno osnivanje pčelarskih zadruga, kako bismo u Srbiji unapredili tu važnu i korisnu delatnost, a njegov pčelinjak u obližnjem Mateju, četiri kilometra udaljenom od Karlovaca, svojevrsni je edukativni centar u kojem se okupljaju pčelari i dopunjavaju svoja znanja o toj plemenitoj veštini.


PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Prefinjeni gospodin od loze Čarnojevića


- Određena znanja iz istorije pčelarstva steknu i posetioci našeg muzeja. Nemamo evidenciju koliko ih ovde dođe i prođe, ali stižu svakodnevno, sa svih kontinenata i odlaze zadovoljni. I moj sin Borivoj shvatio je da je ovo vrednost koja mora da se sačuva, ne samo zbog porodice nego uopšte. I zbog te Evrope o kojoj se ovde priča - kaže Žarko Živanović, ugledni karlovački vinogradar i pčelar, koji je do penzionisanja radio kao inženjer u predstavništvu "Renoa" u Novom Sadu.


Košnica poznata kao “amerikanka “


JAČI POSLE UBODA

PROFESOR Jovan Živanović (1841-1916) rođen je u Sremskim Karlovcima, a posle završenih studija slavistike i filologije u Beču, predavao je u Karlovačkoj gimnaziji i u Bogosloviji i bio član Srpskog učenog društva, iz kojeg je nastala SANU. - Pošto je bio "sobni čovek" pao mu je imunitet, razboleo se 1875. godine, pa su mu lekari preporučili da ode malo u prirodu. Posle prvog pčelinjeg uboda, u voćnjaku u Mateju, osetio je da je jači i zdraviji i tada počinje da se interesuje za pčelarstvo - kaže praunuk Žarko.


Košnica u obliku crkve


Žarko Živanović


PRECI IZ GRČKE

PRECI porodice Živanović došli su u Sremske Karlovce pre 300 godina sa područja severne Grčke, gde su se takođe bavili vinogradarstvom.

- I moj otac i deda imali su vinograd i pčele, a pčelinjak pradede Jovana bio je najlepši u ovom delu Evrope. Bile su to četiri rajske bašte sa po 100 košnica - dodaje naš sagovornik.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Jefimija

11.03.2020. 20:03

Članak odličan, prilozi u redu, sem fotografije Jovana Živanovića, koja je zapravo fotografija Jovana Paču, kompozitora i doktora.Lep pozdrav iz Subotice.