POSLE tramvaja, koga, čini se, nikada neće prežaliti, Vojvođani, sa koje god strane Dunava, Save ili Tise odrastali, sa najviše sete govore o gramofonima i onom osećaju topline koji prožme celo telo kada se igla spusti na ploču i muzička bajka krene.

Kako i ne bi, kada se "muzika iz kutije" na tlu današnje Vojvodine, a tadašnje K&K monarhije slušala na samom prelazu iz 19. u 20. vek.

Preteča gramofona, takozvani polifon, u kuće tadašnje austrougarske aristokratije ušao je vrlo brzo pošto je na svet došao 1897. godine u Lajpcigu. Takva raskošno dekorisana muzička kutija, koja je na ovo podneblje stigla iz Nemačke, i danas se čuva u Gradskom muzeju u Subotici. Pretpostavlja se da je to među najstarijim muzejskim eksponatima u našoj zemlji. To je bilo pre Prvog svetskog rata, ali ga je neko nasledio i koristio po stvaranju nove Kraljevine Jugoslavije jer su među retkim sačuvanim pločama polifon "Srbijanka" i "Marseljeza".


PROČITAJTE JOŠ: Zašto Srbi slave Božić 7. januara, a ne danas i po kalendaru Milutina Milankovića

Nešto "mlađi" od njega je sačuvani fonograf Tomasa Alve Edisona, proizveden između 1910. i 1915. godine, koji je takođe pripadao malobrojnim plemićkim porodicama.

A onda je došao gramofon Emila Berlinera, koji je osmislio način za kreiranje ravnih diskova. Prvi zvučni zapisi bili su od stakla, da bi ih kasnije pravio od cinka i eventualno plastike. Ručica se gramofonskom iglom spuštala na ploču i pratila brazde urezane na njoj.

Gramofone su često nosili i na izlete

- Već početkom 20. veka gramofon s malom bakarnom trubom i zaštitnim znakom tvornice Emila Berlinera postao je deo gospodski uređenih salona. Veliku popularnost stekli su i zahvaljujući izuzetnoj lepoti samih aparata, često ugrađenih u stilske komode koje su ulepšavale dnevne sobe prvenstveno građanskih porodica - objašnjava antropolog Viktorija Šimon Vuletić, autorka izložbe "LP - istorija gramofona i zlatno doba ploča". - Komode sa ugrađenim gramofonom koji se zatvoreni nisu razlikovali od sobnog nameštaja reklamirani su pod sloganom "uređaji za posebne ljude", najviše su se proizvodili između 1910. i 1930, ali su decenijama kasnije bili na tržištu.

Potom su sa nameštaja, gramofoni prešli u male kofere, praktične za nošenje. Sa pojavom automobila, spojom tih prestižnih statusnih simbola dvadesetih godina minulog veka, doneo je mogućnost eliti da ide na izlete i sa sobom nosi gramofon i tako stvori posebna atmosfera.

Tako je bilo do rata i nemačke okupacije. Stvaranjem nove države i društvenog uređenja, nestajala je aristokratija, a rađala se radnička klasa. Gramofon je tu tranziciju preživeo. I to junački. Pojavom "Bitlsa", krajem pedesetih godina, a potom i Vustoka 1969, gramofoni i "lognplejke" doživljavaju ekspanziju svuda u svetu, pa i kod nas.

Fonograf i polifon: Preteče gramofonu / Foto Muzej Subotice

- Oni se iz dnevnih soba i salona sele u sobe gde borave mladi, ali i tada važe za statusni simbol u svakodnevnom životu adolescenata - dodaje Šimon Vuletić. - Naravno, tada su to bili električni gramofoni modernog dizajna. Vremenom su, razumljivo, postali dostupni sve većem broju ljudi. Kroz fotografije može se videti da je gramofon u jednom trenutku bio toliko važan, da su se ljudi okupljali i fotografisali zajedno sa njim, da su ga nosili sa sobom na izlete ili na plažu, iz čega se jasno može ispričati koliko je gramofon imao veliki kulturološki značaj za te generacije.

Sa popularnošću gramofona osnivale su se tvornice za izradu gramofonskih ploča. Tako je 1951. Radio Beograd u garaži na Dorćolu smestio dve prese za izradu gramofonskih ploča, te se on smatra začetnikom industrije gramofonskih ploča u našoj zemlji. Uz njega, na tlu bivše Jugoslavije ploče je stvarao zagrebački "Jugoton".

Saga o gramofonima iz ravnice ne bi bila potpuna ako se ne setimo Gruje, prodavca ploča u "Jugotonovoj" prodavnici u Subotici. Sredinom osamdesetih godina minulog veka, Gruja je "Jugotonu" garantovao plasman čak 10.000 "long plejki", ako ih izdaju nepoznatom vojvođanskom bendu, uistinu bez nekih velikih umetničkih referenci. Moderni prepevi mađarske svadbarske muzike nisu imali neki veliki komercijalni sadržaj zato je pravo čudo kako se desio diskografski fenomen "3+2".

Okupljanje mladih uz gramofon / Foto M. Jurišić

- Materijal za ploču snimljen je u studiju Gabora Lenđela u Subotici. Kada se LP našao u prodaji, pokazalo se da je prvobitni tiraž potcenio potražnju - kaže Dejan Mrkić. - Prodaja je porasla do neverovatnih razmera i ubrzo prevazišla ceo broj Mađara koji su živeli u Jugoslaviji. Ploča se švercerskim kanalima masovno prenosila u Mađarsku, gde je tada po prvi put stigao "buđi rok" - šaljive ili lascivne pesme odsvirane na rokerski način. Prodaja ploče "3+2" dostigla je cifru od neverovatnih milion i po.


PROČITAJTE JOŠ: Vladica ima dva zanimljiva hobija: Kad ne sprema mesne specijalitete, neustrašivo hvata zmije

Onda su došle devedesete, "tužne i nesretne". Njih gramofon nije mogao da preživi. Nije imao šanse pred kompakt-diskovima i novim muzičkim pravcima koji se nisu mogli slušati na jednom takvom istančanom uređaju. Nekako u isto vreme izgubili smo dva velika prijatelja - kult gramofona i bioskopa. Iz svakodnevice smo ih poslali u muzeje.

Ilustracija Depostiphotos

TRKA SA EDISONOM

OŠTRA konkurencija između fonografa i gramofona trajala je od devedesetih godina 19. veka pa sve do propasti Edisonove fabrike 1929. godine. Time je gramofon sa pločama potpuno preuzeo primat na tržištu.