CENTAR hrišćanskog sveta je Hram Vaznesenja Hristovog u Jerusalimu, zvan i Crkva Svetog groba. Čim se prođe kroz dveri hrama sa desne strane je stepenište koje vodi do kapele na Golgoti, Brdo lobanja, gde je Hrist izdahnuo na krstu. Naspram crkvenih vrata je mirišljava mermerna ploča Kamena miropomazanja, gde je Isus pomazan mirom, a dvadesetak metara levo, pored velikog kandila u kome neprestano gori Blagodatni oganj je Životvorni grob - pećina u kojoj je Spasitelj sahranjen i iz koje je posle tri dana uskrsnuo.

Nad njom je mali hram Svetog groba, zvan i Kuvuklija, obasjan snopom svetla iz šuplje kupole visoke rotonde Anastasis. Oko te crkvice u velikom hramu od jutra do mraka uvija se duga kolona ljudi koji čekaju da se poklone Hristovom grobu. Na dverima niskog ulaza Kuvuklije stoji monah i pušta tri po tri poklonika da uđu u prvu odaju, u kojoj je arhangel Gavrilo mironosicama rekao da je Hristos vaskrsnuo. Stena na kojoj je anđeo sedeo obložena je mermernim pločama. Srbi, hodočasnici, koji su odrasli uz predstavu mileševske freske Belog anđela iznenađeni su ovom malom mračnom prostorijom.

Iz nje se ulazi u sledeću minijaturnu odaju, srce hrišćanske tajne, pećinu u kojoj je tri dana počivao Hrist. Samo što pećina više nije pećina već kockasta kapelica obložena hladnim mermerom. Pravougaoni mermerni sanduk kraj zida pokriva mesto gde je, kažu, ležao Isus. Poklonici natiskani kao sardine kleče i stavljaju čela na taj kamen, brzo izgovarajući molitve jer ih monah požuruje. Tako je do četiri po podne kada službenici hrama s mukom potiskuju hodočasnike do ulaza crkve da bi sveštenici i monasi hrišćanskih crkava po utvrđenom redu mogli da obavljaju bogosluženja.

- Ne stigoh ni da se pomolim kako valja, istera me onaj kaluđer - žalio se Branislav Dakić, dugogodišnji pešak-poklonik Svete Gore, posle izlaska iz Hristovog groba. - Lepi naš Atos, nigde ga na svetu nema. Ovde je kao u tržnom centru. Samo na Kamenu miropomazanja sam osetio mir kao na Svetoj Gori.

Zatečen je bio i Dragan Pavlović, legendarni srpski planinarski vodič po Atosu.

Pročitajte još - Jerusalim još pamti Svetog Savu Srpskog: U starim porodicama baština se pamti kao Nemanjićka, iako naših monaha tu vekovima nema

- Sveta Gora ostavlja neuporedivo dublji utisak. Možda zbog toga što je ovde prevelika gužva - razmenjivao je Pavlović iskustva sa ostalim poklonicima.

Kapela Časnog krsta, Foto B. Subašić

- Ovaj hram je čudo - uzbuđeno je komentarisao Nebojša Peković, još jedan od dugogodišnjih svetogorskih poklonika-planinara. - Ceo hrišćanski svet je u njemu. Jedna pored druge su kapele pravoslavne i katoličke crkve, jermenske, koptske, sirijske... Imam utisak da sam na železničkoj stanici gde ljudi čekaju voz do Boga. Gužva u redu i Hristovom grobu mi potpuno je upropastila utisak svetosti. Kamen miropomazanja je nešto drugo, tu sam nekoliko sekundi, dugih kao večnost, osetio Božje prisustvo. U odnosu na Atos, Bogorodičin vrt, ovde je vašar.

Ovaj razgovor je pažljivo slušao hilandarski monah otac Gerasim, nekadašnji iguman Đurđevih stupova.

- Kamen na kome je pomazano Hristovo telo jeste mesto velike Božje blagodati - kratko je prozborio monah. - To je ono osećanje mira i spokoja o kome govorite. Ono nije objašnjivo ljudskim razumom, iako ga snažno osećamo duhovno.

Ploča miropomazanja, Foto B. Subašić

Za razliku od "svetogoraca" naviklih na zahtevna hodočašća i zgranutih jerusalimskom versko-turističkom gungulom, bilo je i drugačijih poklonika. Oni su bili ushićeni, propitivali su jedni druge o detaljima hrama, pokazivali fotografije na mobilnim telefonima i pomalo ljutito slušali kritičke komentare.

- Poklonici se razlikuju - tvrdi vodič Mile Grozdanić. - Nekima nije presudno da vide mnogo crkava već da osete atmosferu. Drugi, pak, imaju detaljne spiskove svetinja koje žele da celivaju i bune se ako preskočimo ijednu.

OLTARI I KAPELE

POSLE izlaska iz Kuvuklije hodočasnici se utapaju u reku ljudi koja neprestano cirkuliše lavirintom hodnika Hrama Vaskrsenja. Oni povezuju podzemnu kapelu Časnog krsta na jednom kraju kompleksa hrama, sa Sirijskom kapelom u kojoj se nalaze autentični grobovi-pećine iz Hristovog vremena. Između te dve tačke su mnogobrojni oltari i kapele različitih hrišćanskih crkava kojima vrve hodočasnici i verski turisti.

Crkvica Hristovog groba Foto B. Subašić

CARICA BIBLIJSKI ARHEOLOG

MOLITVA na Svetom grobu je san svakog hrišćanina od 4. veka naše ere. Tada je sedamdesetogodišnja carica Jelena, majka cara Konstantina, kao prvi biblijski arheolog pronašla sva najsvetija mesta Hristove vere i Časni krst. Otkriće svetinja i gradnja Hrama Vaskrsenja Hristovog odigrali su se istovremeno sa Prvim vaseljenskim crkvenim saborom u Nikeji 325. godine. Konstantin je naložio da se u Jerusalimu napravi najlepši i najveći hram na svetu nad Hristovim grobom.

(U petak: Zid plača i zid grafita)