Dok drugi beže u grad, on seje i žanje u 16 sela: Nenad obrađuje 200 hektara, udvostručio je posao i ima kupce za sve što poseje

GAZDA Nenad Božić (43) iz Rače kragujevačke obrađuje njive u 16 sela! Iza traktora, mašina, vršalica ovog domaćina svake godine ostaje 200 hektara preorane i posejane zemlje. Na svojih 40 i još 160 hektara koje uzima u zakup, uzgaja pšenicu, kukuruz i suncokret. Od kada je pre decenije preuzeo domaćinstvo od oca Ilije, bez lažne skromnosti kaže da je posao udvostručio, kao i da ima kupca za sve što poseje i požanje.

Kako ovaj ratar kaže, i na selu, i na njivi, mora da se ide ukorak sa novim vremenom, modernim dobom, ali i da se ne zaborave tradicija i ono što je dobro. Zato je Nenad odlučio da osnuje poljoprivrednu zadrugu, sa još četvoro komšija. "Božići" su nedavno formirani pri Zadružnom savezu Šumadije, Pomoravlja i Jagodine i imaju velike planove.

- Gotovo 600 hektara zajedno radimo, a na svojim poljima imam 75 hektara pod pšenicom, 80 hektara pod suncokretom i oko 40 pod kukuruzom - priča Nenad. - Prinos mi je 5,5 tona pšenice po hektaru, 8,5 tona kukuruza i oko tri tone po hektaru suncokreta. Kragujevačka firma, sa kojom sarađujem godinama, otkupljuje svih 1.200 tona žita, pa nam plasman nije problem. Opremljeni smo kompletnom mehanizacijom, vredni smo, a jedino što nam nedostaje je skladište. Nadamo se podsticaju Kabineta za regionalni razvoj, kao i pomoći Opštine Rača oko placa da bismo izgradili neophodne hangare.

PROČITAJTE JOŠ - Domaćini Srbije: Porodica Pantelić vekovima gaji voće, jabuke će hraniti i njihove unuke

Po Božićevim rečima, očekuje da će kroz novoformiranu zadrugu lakše i jeftinije nabavljati đubrivo, hemikalije i seme. Subvencija ratarima od 5.200 dinara po hektaru koje država daje su im značajne, ali problem je što Zakon to dozvoljava za samo 20 hektara, bez obzira na sve ostalo što domaćin obrađuje.

- Tako je i sa osiguranjem. Država pokriva 60 odsto, ali samo za 20 hektara - priča Nenad. - Godišnje osiguranje me košta 1,3 miliona dinara, a oko 160.000 dinara mi se refundira. U ovom kraju, nepogode su česta pojava. Značilo bi nam da postoji strategija, pa da se ratarima kaže šta seju, kako bi prilagodili svoje planove, ali i ispoštovali plodored. Dve godine zaredom na istoj zemlji ne sadi se ista kultura.

UVEK POSLA

DOMAĆINSTVO Božića, osim Ilije i Nenada, čine i dve dame - supruga Milijana i ćerka Jovana. A posla ima cele godine. Na poljima pšenice, u februaru se đubri, u martu prska korov, a u aprilu štiti od bolesti. U julu se vrše, na jesen bere, a u oktobru seje. Za kukuruz se zemlja priprema u martu, u aprilu je setva, u junu se prska i hrani, a u oktobru bere. Suncokret se seje u aprilu, u septembru bere.