Dve monahinje i iskušenica jedini su preostali Srbi u Đakovici: Čuvari vere, ognjišta i svetinja

NE razmišljamo o strahu. Važno je da naša crkva u Đakovici posvećena Uspenju Presvete Bogorodice bude otvorena. Da zvoni crkveno zvono, da je svetinja živa. Željne smo jedino vernika. Sad nas posećuju uglavnom raseljeni Srbi, koji o većim praznicima dolaze u Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju. Ali, verujemo da će se i vernici vremenom osloboditi i da će početi da nam dolaze u većem broju.

Ovako, za "Novosti", govori mati Teokista iz manastira Uspenja Presvete Bogorodice. Ona, igumanija Joanikija i iskušenica Vasiljka Perić, jedini su preostali srpskog roda u Đakovici, u ovoj bogomolji obnovljenoj na mestu gde je u martovskom pogromu 2004. godine spaljena crkva. Do 1999. bilo je u ovom gradu u Metohiji 12.500 naših sunarodnika... Danas svetinja čuva tragove srpstva u Đakovici, a njih tri su čuvari vere i oginjišta.

PROČITAJTE JOŠ - "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Čuvari srpskih korena

Manastir gotovo u samom centru Đakovice, u nekadašnjoj Srpskoj ulici, opasan je visokim zidom. Kada se po otvaranju visoke metalne kapije zakorači u portu pravoslavnog hrama, nailazi se na improvizovani policijski punkt. U njemu obično dežura po jedan pripadnik kosovske policije. Ipak, dvema monahinjama i iskušenici "čuvari" ne predstavljaju neko obezbeđenje. Jer, izvan kapija ne smeju, a crkvu, manastirski konak i portu, okružuju višespratnice naseljene ne baš dobronamernim komšijama. Živeti u takvom okruženju, podvig su i neizmerna hrabrost. Ali, ove tri starice za to ne mare, posvećene su molitvama za svoj narod.

- Molimo se mi i za neprijatelje - priča mati Teokista. - Da savladaju zlo u sebi. Da shvate da ono nikome nikada nije donelo dobro, niti ga može doneti.

PROČITAJTE JOŠ - "NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE": Donirali kožu, želja da pomognu veća od svih bolova!

I igumanija Joanikija opominje da se i naš narod mora vratiti pravim vrednostima:

- Naša pravoslavna vera je najjača, ali smo se mi otuđili od nje. Najbitnije je da mi nikoga ne napadamo, već da se branimo i da branimo ono što je naše. I blaženopočivši patrijarh naš Pavle, govorio je da će nam biti bolje kada i mi budemo bolji.

Iz svetinje u Đakovici, ove tri Bogu posvećene i odvažne žene, izlaze jedino ako odlaze na liturgiju u Visoke Dečane. I tada monasi dolaze po njih. Donose im i hranu, neophodne lekove i ostale potrepštine... Pregršt je prepreka i izazova pred ove tri srpske monahinje, ali njihova stamenost sve prevazilazi. I vera da će sigurno doći bolji dani!

ZAUZIMAJU I GROBLjA

U NEKADAŠNjOJ Srpskoj ulici u Đakovici, gde je i manastir, bilo je 2.000 srpskih domova, od kojih su brojni porušeni ili uzurpirani. Ni srpska groblja nisu pošteđena vandala. Na jednoj od parcela gde su bili srpski spomenici sagrađena je višespratna zgrada Opštinskog suda, dok je crkva u centru grada srušena do temelja.