Vladica Stanković (40) iz Vladičinog Hana, poznat kao zmijar, latio se pionirskog posla pripreme suhomesnatih proizvoda na sasvim drugačiji način od onog koji je u njegovom kraju uobičajen.

Pored svinjskih vešaljki, čvaraka i sprže, Vladica uspešno priprema veliki broj vojvođanskih mesnih specijaliteta, ali i čuvene peglane kobasice i dimljenu ribu.

Vladica, predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok", javnosti Srbije je poznat kao neustrašivi hvatač zmija. Stigne on svuda na jugu Srbije gde u čovekovu sredinu zaluta neka zmija, svejedno da li se radi o bezopasnim slepićima ili o opasnom poskoku. A tokom jeseni, kada zmije krenu u hibernaciju, ovaj preduzimljivi Hančanin počinje da se bavi pripremom mesa.

Kao rođeni "klikeraš", Vladica je zanat učio sam, iz knjiga i proučavanjem na internetu. Isprva je probao sa konjskim kobasicama, pa kada je uvideo da mu posao ide od ruke, nastavio je sa drugim mesnim poslasticama iz vojvođanske kuhinje, po čemu je jedinstven na jugu Srbije. Ubrzo je pronikao u tajne pripreme sremske kobasice, kulena, slanine i pančete, ali i peglane kobasice. Sopstvenim rukama je sagradio sušnicu, i to, kao veliki ljubitelj prirode, isključivo od drveta kako bi njegovi proizvodi bili u potpunosti izrađeni na tradicionalan način.

Pročitajte još - Otac u dvorištu čuo vrisak sina i video da ga vuče džinovski piton: Udario ga je, a on je opet napao

- Kod nas na jugu se svinjsko meso dimi nekoliko dana i stavi u zamrzivač. Ipak, za najkvalitetnije suhomesnate proizvode neophodan je takozvani hladni dim, kombinacija dimljenja i sušenja na promaji. Treba dosta strpljenja i truda, posebno oko kobasica, koje moraju da se suše oko dva meseca. Svaki komad mesa kod mene mora da prođe veterinarsku i sanitarnu kontrolu, pa da se usalamuri prirodnom morskom solju, nakon čega se dimi i suši - objašnjava Vladica.

Trud se, naravno, višestruko isplati kada meso sazri za jelo, u januaru.

- Do tada jedemo naše specijalitete, svinjske vešaljke, čvarke i spržu, a u vreme posta i dimljenu ribu, posebno šarana kojeg sam takođe usavršio. A onda, prelazimo na kulen, pršut, pančetu, konjsku kobasicu i slične đakonije - sa osmehom priča Vladica.

BUREK I MANTIJE

Vredne Vladičine ruke vične su spremanju i pravog goranskog bureka i novopazarskih mantija, ali to je tek da se prezalogaji, dok ne dođe sezona pravog, dobrog zalogaja. Već neko vreme njegovoj porodici meso koje on pripremi s jeseni - pretekne, pa voli da obraduje rodbinu i prijatelje, ali odskora je počeo da razmišlja i o pokretanju sopstvenog biznisa.