VIDOVDAN ima gotovo mitski i kultni status kod Srba. Slučajno ili ne, tek najvažniji događaji iz istorije Srbije često su se zbili baš 28. juna. Od Gazimestana, preko Sarajeva, do Brisela, na Vidovdan su nam se u prošlosti dogodile stvari koje su obeležile sudbinu celog naroda.

- Bitka koja se odigrala 1389. godine je važna, a posledice i značaj koji je dobila u epskoj tradiciji podstakao je, čini se, događaje koji će se odigrati, pre svega, u 19. i 20. veku - objašnjava istoričar dr Miloš Ivanović, naučni saradnik u Istorijskom institutu. - Može se reći da se atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. slučajno dogodio na Vidovdan, ali i da je taj datum bio inspiracija da bude to što je bilo. Gavrilo Princip i drugi pripadnici Mlade Bosne nisu slučajno odabrali 28. jun, kao što ni vojni manevri u kojima je učestvovao Franc Ferdinand nisu bili slučajno toga dana. Pripadnici Mlade Bosne su manevre shvatili kao provokaciju.

Pročitajte još - POČELO OBELEŽAVANjE VIDOVDANA: Kosovska bitka još ne prestaje

Ali ne samo početak, već i kraj Prvog svetskog rata ozvaničen je na Vidovdan 1919. godine Versajskim sporazumom. Prvi ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921, ime Vidovdanski je dobio po datumu donošenja. I rezolucija Informbiroa obnarodovana je 28. juna 1948, a kao odgovor Komunističke partije Jugoslavije počela su masovna hapšenja i mučenja na Golom otoku. Pamti se i govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke na Kosovu polju. Na Vidovdan 1990, Srbi su prestali da budu konstitutivan narod Hrvatske, Milošević je 2001. izručen Hagu, a 2006. Crna Gora je primljena u Ujedinjene nacije.

- Ne možemo reći da su ovi događaji uzročno-poslednično povezani sa Kosovskim bojem - kaže Ivanović. - Kosovski boj je oduvek bio izuzetno značajan za srpski narod i neki događaji su se preklopili možda ne sasvim slučajno. Osim donošenja Vidovdanskog ustava i proslave na Gazimestanu, teško je pratiti druge.

Kult Vidovdana, zajedno sa kosovskim mitom, razvio se tek u 19. veku, u vreme buđenja nacionalne svesti. Kosovska bitka je shvaćena kao vojnički poraz, ali i kao moralna i duhovna pobeda, stradanje za veru, za ideale. Uz svetosavlje i krsnu slavu, mit o Kosovu sa neodvojivim Vidovdanom, koji je po verovanju bio i krsna slava kneza Lazara, predstavlja ključne identitetske odrednice Srba.

Lazarev izbor "nebeskog carstva" i svesna žrtva zarad viših vrednosti ulili su neuništivu snagu u tradiciju poštovanja vidovdanskog zaveta, učinili ga mitskim danom srpskog naroda. Kosovo je izraslo u centralni događaj srpske istorije, Kosovski boj je ušao u književnost, narodnu poeziju, u političku svest.

Pročitajte još - VIDOVDAN: Praznik srpske sabornosti i nadahnuća

- Motiv svesne žrtve javlja se u priči o Kosovskom boju - kaže Ivanović. - Knez Lazar je svesno postradao na bojnom polju da bi zaslužio carstvo nebesko, čak se i žrtva Miloša Obilića posmatra kao svesna. On ide u turski tabor da usmrti sultana Murata, iako zna da će postradati. Srpski junaci tako postaju moralni pobednici, iako na bojnom polju to nisu. Kroz svesnu žrtvu pokazuju da su moralno nadmoćniji od napadača i taj viteški element prisutan je u priči. Moralne vrednosti istaknute u tradicionalnoj priči osežavale su duh zajedništva i oblikovale naše nacionalno biće. Osnovni simbol Vidovdana jeste postavljanje viših moralnih ciljeva iznad kratkoročnih, borba i žrtva za ideale.



Dr Miloš Ivanović

OTPOR JAČEM NEPRIJATELjU

- NIJEDNA vlast nije bila protiv obeležavanja Vidovdana kao simbola borbe za slobodu protiv stranih zavojevača - objašnjava Ivanović. - Ni pod jednim režimom taj datum nije izgubio na značaju zbog svoje univerzalne dimenzije koja nije protivna nijednom režimu. Motiv suprotstavljanja jačem neprijatelju je uvek popularan.