Bez interneta nema ni kupaca

AKO nije na internetu, onda i ne postoji. Ova rečenica svojstvena novim, mladim generacijama, uskoro bi mogla da postane u potpunosti istinita. Iako tačan odgovor na pitanje kada će nedigitalizovana firma nužno postati "ugašena firma" niko ne zna, činjenica je da sve više ljudi osnovne informacije o poslovanju neke kompanije dobija preko mreže. I da upravo internet omogućava preduzećima da dosegnu željeno parče tržišta bilo gde u svetu.

Dragan Sajić, osnivač vrtnog centra "Biosan" od 1991, pokretač e-savetovališta "Garden" i prvog portala o bilju "Garden Srbije", ističe da firme moraju da osluškuju šta tržište, odnosno šta njihovi kupci traže, i da im se kroz digitalizaciju prilagode. On za "Novosti" objašnjava kako se i ašov može - "digitalizovati".

- Biljku ne možemo da posadimo kompjuterom, na kraju ipak moramo da uzmemo taj ašov u ruke. Ali, mi smo mala porodična firma iz sela Cvetanovac u centralnoj Srbiji. Da nema interneta, putem koga smo našli put do kupaca, ne bismo mogli da postojimo i opstajemo - navodi Sajić.

Pročitajte još: Digitalizacija je uslov za opstanak

Sajić ističe da imaju svoje "jutjub" kanale, elektronsku prodaju biljaka putem internet prodavnice, više servisa i društvenih mreža preko kojih komuniciraju direktno sa kupcima.

- Upravo zahvaljujući digitalnim medijima smo imali uspon proizvodnje i prodaje - kaže naš sagovornik. - Kada počnete da radite na novim tehnologijama, uvek imate nešto da dodate, promenite. Važno je da budete prisutni, i ta prisutnost će vas održati živim na tržištu. Digitalizacija je neophodna. To bi bilo kao kada biste nekoga pitali može li da radi bez telefona. Pre nekoliko godina to je bilo nezamislivo i nemoguće, a sada je telefon skoro u drugom planu u odnosu na ostale oblike digitalne komunikacije.

Pojam digitalizacije bi najjednostavnije mogao da se definiše kao upotreba postojećih tehnologija i informacija za poboljšanje poslovanja.

Većina upućenih smatra da je neophodno da svako preduzeće danas treba da ima bar svoju internet stranicu na kojoj korisnicima predstavlja delatnost, proizvode i usluge kojim se bavi.

Predrag Milićević, rukovodilac sektora marketinga u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) navodi da, po pravilu, firma što je veća, to više pažnje posvećuje digitalizaciji. Blizu polovine anketiranih mikro preduzeća, prema jednom istraživanju RNIDS, nema prezentaciju na internetu.

- Na pitanje zašto nemaju prezentaciju na internetu, takva preduzeća najčešće odgovaraju da za njihov proizvod internet nije potreban - navodi Milićević. - A danas preko interneta, na primer, preko sajta farmia.rs, možete da kupite čak i konja, kravu... Pitam vas, ako je krava muzara zgodna za prodaju preko interneta, šta je to što vi proizvodite kada vam prodaja preko interneta nije zgodna?!

Takođe, pitaju šta će poslastičarnica na internetu kada nju posećuju ljudi koji žive u blizini i svrate da kupe ili pojedu kolač.

- Možda neki unuk koji živi u Kanadi odluči da obraduje svoju baku i deku koji žive u Srbiji i kupi im tortu. Kupiće ih u onoj poslastičarnici koja je prisutna na internetu, platiće onlajn, karticom...

Prava digitalizacija je, kaže, nemoguća bez interneta. Firme koje nisu transformisane u smislu da koriste internet u svom poslovanju su blizu neke "kliničke smrti".

- U 21. veku razmišljati o poslovanju bez korišćenja interneta je, najblaže rečeno - egzotično, zaključuje Predrag Milićević.

KAO 101 LOKAL NA TERAZIJAMA

DRAGAN Sajić kaže da njegova porodična firma izvozi na veliko, ali da u Srbiji rade male pakete, pošto je realizacija malih porudžbina za inostranstvo komplikovanija, kada je reč o biljkama.

- To samo pokazuje da taj deo tržišta Srbije nije uopšte mali - navodi Sajić. - Nekada se smatralo izuzetno pozitivnim imati lokal u centru Beograda, na Terazijama. Danas, zahvaljujući internetu, svako ima mogućnost da ima ne jedan, već 101 lokal na Terazijama.