Barka po meri kneza Miloša

PRVI morski jedrenjak pod srpskom zastavom i imenom "Srbija" zaplovio je 30.aprila 1833. godine, a napravljen je u brodogradilištu u Smederevu, po porudžbini kneza Miloša Obrenovića. Posle godina istraživanja i rada, njegovu zasada jedinu repliku napravio je Zlatko Pajić, smederevski brodomodelar.

Pajić je birao avione i nebo, ali su brodovi i more odabrali njega. Ovaj avio-inženjer se prizemljio, a potom i zaronio u svet minijatura istorijskih brodova, velikih tajni i zaboravljenih podviga.

Tako je, predanim višegodišnjim istraživanjem, uspeo da oživi prvi srpski jedrenjak koji je plovio pre državnosti Srbije, i pre nego što je ona imala rečnu flotu. General-avijatičar napravio je maketu plovila, a svojim otkrićima fascinirao je čak i istoričare. Svoju priču počinje malo poznatim činjenicama o smederevskom brodogradilištu, čiji ostaci, iako je bilo ogromno, nisu nikada nađeni.

- Istorija brodogradnje u Smederevu seže u 16. vek - pripoveda Pajić, za "Novosti". - Brodogradilište "Dubravica" pominje se prvi put 1521. godine, kada su u njemu napravljeni brodovi na vesla, koji su bili opremljeni i oružjem. Od 1557. do 1558. godine, za samo godinu dana, u Dubravici je napravljeno 120 trirema, brodova sa tri reda vesala sa svake strane. Na tim brodovima je bilo i do 600 ljudi. Danas je neshvatljivo da se za tako kratko vreme može napraviti toliko brodova. Tvrdim, sad da nam daju ovaj zadatak, ne bismo mogli da ga ispunimo.

PROČITAJTE I:Knez Miloš ne veruje strancima

Prema njegovim istraživanjima, "Dubravica" je istorijska činjenica koja je svrstala Smederevo u priznata carska brodogradilišta. U ovom brodogradilištu pravljeni su brodovi za poslednji pohod Sulejmana Veličanstvenog.

- Smederevskom sandžak-begu je naređeno, pred turski napad na Beč 1566.godine, da izradi 250 brodova, od toga 50 šajki za Sulejmana. To je neverovatan podatak. Samo 100.000 topovskih đuladi za šajke izliveno je u Smederevu. Neki izvori govore da je ovde radilo oko 10.000 ljudi, a među njima Nemci, Španci, Portugalci - navodi brodomodelar.

Brodogradilište je osnovao Grk, kapetan Nikola Kefala, zajedno sa bratom i njegovim sinom 1832. godine, a registrovano je iste godine u pisanoj knjizi grada Smedereva. Kefala bio je kapetan broda koji je oplovio svet, ali i dobar graditelj plovila. Pravio je trgovačke i ratne brodove. Hvalio je hrastovo drvo koje je sekao po selima oko Smedereva i tvrdio da ono može izdržati i do 60 godina.

Miloš Obrenović je 1833. izdao potvrdu da, uz njegovu dozvolu, Nikola Kefala može da napravi lađu za kneza. Kefala je izabrao jedrenjak brig, za koji je knez platio 5.000 talira. Brig "Srbija" je dugačak 80 stopa, širok dvadeset dve i po stope i dubok 12 stopa. Mogao je da primi 250 tona tereta.

Brig "Srbija" je dostojno predstavljao brodogradnju Srba pred Turcima.

- Istorijski značaj leži i u tome što se na putu za Carigrad na brodu vijorila srpska zastava. U to vreme dobiti svoju zastavu bilo je pravo čudo. Tu privilegiju su još imale samo Moldavija, Vlaška i ostrvo Samos. Zato su se na zastavi, koja je bila srpska trobojka, u gornjem levom uglu nalazile četiri šestokrake zvezde, koje su predstavljale ove države. Gde god se pojavi, znalo se da je pod zaštitom sultana - kaže Pajić.

Srpski kapetani slavljeni su za podvig prolaska ovim brodom kroz Đerdapsku klisuru na putu do Carigrada.

Danas nije poznato šta je bilo sa brodom "Srbija" i gde je završio. Zamenili su ga parobrodi, ali nijedna lađa, osim ove, ne može se podičiti da je prva plovila pod srpskom zastavom.

ŠEST GODINA RADA

Na replici ovog jedrenjaka, Pajić je radio šest godina. Istraživački rad na prikupljanju crteža i detalja trajao je dve godine. Bečki arhivi i britanska literatura bili su glavni izvori informacija, jer u srpskim arhivama ima veoma malo podataka o njemu. Pajić smatra da bi ovaj brod trebalo da postane suvenir Smedereva.