Novosti na vrhu Olimpa

MNOGO je visokih planina koje paraju nebo, ali samo je jedan Olimp i njegov vrh Mitikas, gde je na 2.917 metara nad morem, po antičkoj legendi, zasedao Panteon, skupština 12 grčkih bogova kojom je predsedavao Zevs. "Novosti" su povodom jubileja našeg lista poslale reportera na božansko "skupštinsko mesto", oko koga su ispleteni mitovi iz kojih je rođena evropska civilizacija.

Poseta je bila uspešna, jer Zevs nije tresao svoj strašni štit Egidu kojim stvara oluje. Od maja do septembra on često dopušta ljudima sa sve četiri strane sveta da iz planinarskog doma na 2.000 metara nadmorske visine pre svitanja krenu ka Mitikasu, stazom po belim stenama raskošno osvetljenom svetlošću s dijademe mesečeve boginje Selene.

PROČITAJTE JOŠ: Spomen-parka "Kraljevački oktobar" se sete samo na godišnjicu

S tog puta zemaljski svet u dubini sakriva nepregledno belo more oblaka koje se povlači naniže tek kad iz njega sinu pobedonosni zraci Heliosovih sunčanih kočija. Tad kolona ljudi koja korača ka vrhu Olimpa bez reči i s divljenjem zastaje da posmatra večnu dramu povlačenja tame pred pobedonosnim svetlom.

Postoje planine na kojima se ljudsko biće oseća skučeno i neželjeno, ali Olimp je drugačiji. Ovde, iako mali kao mrav među silnim stenovitim gromadama, čovek oseća da je neophodan deo te savršene celine prirode. Na Olimpu postoji mit po kom su se ovdašnji bogovi plašili da ih ljudi ne zaborave. Jer, uprkos moći i sjaju, postajali su beznačajni bez čoveka koji bi im se divio.

Stotine planinara svakog dana dolaze do vrha prevoja Skala, odakle jedna laka staza vodi do obližnjeg vrha Skolio s koga se u daljini savršeno vidi Mitikas i nepregledna provalija Kazanija pod njim. Tim pogledom se zadovoljava većina. Kao i u životu, do pravog vrha vodi uska i opasna staza preko strme litice nad ponorom dubljim od kilometar, nazvana kakoskala što se prevodi kao "zle" ili "đavolje" stepenice.

One su smrtonosne kad su mokre, ali Zevs, koji je i bog gostoprimstva, sklonio je oblake kad smo krenuli ka Mitikasu stazicom preko stepenastih sedimentnih stena. One su nastale u dubokoj geološkoj prošlosti kad se Olimp rađao na dnu pra-okeana. Hodajući ivicom te kamene oštrice nad ambisom, dok adrenalin juri krvotokom, kao božje čudo iskrsavaju znaci da život uvek pobeđuje, ulivajući hrabrost. Iz sivih stena proviruju glavice cvetova, a sa procepa litice, kroz koju duva strahovita promaja, jato razigranih kosova skače raširenih krila u vazdušnu struju, kao što deca skaču u talase.

To vraća samopouzdanje pred najteži deo puta ka Mitikasu, uspon strmim levkastim udubljenjem kuloara na čijim glatkim stenama stoje spomen-ploče s imenima izginulih planinara. Kad se ispenje na njegov vrh i prođe poslednje iskušenje, izbočena stena nad ponorom Kazanije, samo pedesetak metara preostaje do veličanstvenog Mitikasa. Tu, na najvišem vrhu Olimpa, stoji krug ogromnih stena, sedišta na kojima stari Zevs možda još ponekad vodi zasedanja Panteona. "Novosti" su imale čast da im se dozvoli izveštavanje iz ove dvorane među oblacima.

PROČITAJTE JOŠ: Svetinju digli iz pepela

U TOKU DANA RAZLIKA 30 STEPENI!

NIKAD se ne sme zaboraviti da Olimpom vlada ćudljivi "munjobija" Zevs. Kad mrštenjem moćnih veđa počne da šalje maglu i hladan vetar to znači da je vreme posete Mitikasu završeno. Za samo nekoliko sati temperatura na vrhu Olimpa može da padne za trideset stepeni, u šta se uverio i reporter "Novosti". Znojenje na plus trideset tokom prepodnevnog uspona, zamenilo je popodnevno cvokotanje prilikom silaska do planinarskog doma, koji nas je sačuvao od noćne vejavice.