Светињу дигли из пепела

НА само четири километра од Беркасова код Шида, у долини опасан шумом, виноградима и воћњацима, промаља се новопроглашени женски манастир Света Петка. Пре тачно деценију, доласком две монахиње из Америке почела је обнова цркве и изградња конака, да би данас у њему боравили четири монахиње и отац Гаврило који се давне 1963. године замонашио у Дечанима.

Фрушка гора која је од давнина богата светилиштима, последњих 15 година и званично има статус свете горе, по којој је ушушкано 16 живих средњовековних православних манастира. Највећи број ових светиња саграђен је у 15. и 16. веку, када их је у том периоду постојало чак 35, од тог броја 19 се данас налази у рушевинама. Последњих десет година ова планинска лепотица богатија је за пет нових манастира, а један од њих је и манастир Света Петка, удаљен два километра од некадашњег граничног прелаза са Хрватском, код Бапске.

ИГУМАНИЈА новог манастира Анисија каже, у разговору, за "Новости", да посао обнове није био нимало лак, присећајући се тих почетака и времена када је сестринство јело из једног тањира док се манастир уздизао.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Заборав је најтежа казна

- Када смо монахиња Елисеја и ја стигле 2007. године постојала је само руинирана црква и почетак конака. Једна тужна и жалосна слика. Није било струје а ни воде. Без двоумљења смо пристале да останемо и полако смо кренуле у његову обнову. Три месеца смо биле смештене код баке Мирјане Тадић у селу, код ње смо ноћиле, а дању смо распремале, чистиле и спремале за почетак радова - прича мати Анисија, која је пре тога две и по године боравила у Индијани, у ставропигијалном манастиру Патријарха Павла, а онда решила да дође у Србију у један од православних манастира.

Игуманија Анисија (седи), са сестринством манастира

Када су успеле за веома кратко време да адаптирају две собице, и наредних четири године нису имале струју, већ су користиле агрегат, али ни тада се нису обесхрабриле и плашиле самоће.

- Већ 2009. године из Америке нам се придружио и отац Гаврило. Годину дана касније долази моја мајка као искушеница Мирјана, а она је данас монахиња Агапија, и 2013. придружила нам се још једна тада искушеница Катарина, која је сада монахиња Ефросинија - каже Анисија, која је родом из Прилепа а на Божји позив одговорила је одмах након завршетка Педагошког факултета у раним двадесетим годинама.

КОМПЛЕКС манастира чине новоизграђени конаци и црква, у којој се тренутно изводе радови на фрескама. Црква се, према писаним документима, први пут помиње у другој половини 19. века, а испод њеног олтара налази се "лековити" и "чудотворни" извор.

Над извором је прво била црква брвнара, која је 1863. године изгорела, а касније је подигнута данашња црква, која је до 2008. била део парохијске цркве у Беркасову. Уклесани натпис на мраморној плочи који потиче од једног Дубровчанина излеченог од тешке болести, један је од неколико натписа захвалности који сведочи о лековитости ове воде.

Новоизграђени конаци

Иако је доста изолован од путева који везују фрушкогорске манастире, поред мештана ову светињу посећују и многобројни туристи.

ЛЕГЕНДА

ПРЕМА причи игуманије Анисије, "чудотворни" извор откривен је давних векова, када је глувонема чобаница у том потесу, који је био доста сушан, чувала овце.

- Она се сузама молила Богу да пошаље спас за њено стадо. Тада јој се приказала Света Петка, која јој је рекла да се моли уз њену икону. Једно вече када је требало поново да врати овце у село, подигла је икону и видела да је земља мокра, мало је рашчепркала и тада се појавио млаз воде. Оног тренутка када је попила одмах је проговорила - говори мати Анисија старешина новог манастира.