O partizanima se još uvek malo zna

V. Crnjanski Spasojević

15. 07. 2018. u 20:02

О партизанима се још увек мало зна

Foto Z. Jovanović

Istoričar Nemanja Dević o istinama i predrasudama koje su vezane za narodnooslobodilačku borbu. Nedovoljno istražene uloge španskih boraca u podizanju ustanka i Crvene armije

MNOGO je "belina" u istoriografiji vezanoj za partizanski pokret u Drugom svetskom ratu. Ne zna se pouzdano kakav je bilans građanskog rata 1941. i koliko je žrtava izazvao do kraja okupacije, koji je zaista obim revolucionarnog terora u prvoj ratnoj godini. Nije dovoljno istražena uloga španskih boraca u podizanju ustanka, ni kako je posle toga tekla tiha eliminacija značajnog broja njih.

Ovo, za "Novosti", objašnjava istoričar Nemanja Dević, iz Instituta za savremenu istoriju, koji upravo sprema doktorat o partizanskom pokretu.

- Za javnost je i dalje nepoznanica kakav je bio sastav partizanskih odreda 1941. i ko su zapravo bili ljudi koji su ih na terenu predvodili, kako su bili naoružani i opremljeni, koja je bila uloga komandanta, a koja političkog komesara u odredima i kakav je bio njihov međusobni odnos - ističe Dević.

Do danas nije precizno utvrđeno ni kako su izgubili živote Dragojlo Dudić ili dr Miloš Pantić, iz valjevskog kraja, koji je bio epicentar komunističkog pokreta. Oni su bili komunisti, ali i narodnjaci.

PROČITAJTE JOŠ - Zbog ustaša Nemci bežali u partizane

- Javnost ne zna danas ni na koliko se tačno kvadratnih kilometara prostirala slobodna teritorija 1941. i šta su od toga držali partizani, šta četnici, a šta zajedno. Na primer, Užičku Požegu držali su samo četnici, a Gornji Milanovac i pojedina mesta u Podrinju zajedno - objašnjava Dević. - Ne znamo ni kada je streljan čuveni predratni komunista Živojin Pavlović, koji je prvi pisao o čistkama u SSSR i objavio knjigu "Bilans sovjetskog termidora", kao i slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača ULUS i ratni slikar Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu.

Naš sagovornik dodaje da se danas ne govori ni o tome šta su i koliko partizani oslobodili 1944, bez podrške Crvene armije, i da li bi mogli da se bore bez pomoći saveznika. Ne priča se ni o tome da su četnici takođe učestvovali, što sami, što sa Crvenom armijom, u oslobađanju zemlje (Kruševac, Petrovac na Mlavi, Lazarevac...)

Ali, kao što smo decenijama padali u zamku da satanizujemo Jugoslovensku vojsku u otadžbini, tako ni danas na partizane ne gledamo kao na ljude svog vremena, već samo kroz prizmu revolucionarnog terora, primećuje Dević. Na pitanje koje su svetle tačke Narodnooslobodilačke borbe, on navodi da, s obzirom na to da su se našli na strani pobedničke antifašističke koalicije, nikako ne bi trebalo minimizirati ratne napore partizana i žrtve koje su podneli. Takođe, još u ratno doba započinjali su radove na obnovi porušenih krajeva, na oslobođenim teritorijama radili su na izgradnji infrastrukture i opismenjavanju, a žene su od 1945. prvi put dobile pravo glasa.

PROČITAJTE JOŠ - Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije

- Niko ne dovodi u pitanje značaj i karakter antifašističke borbe, ali se danas postavlja pitanje da li je ustanak 7. jula bio preuranjen - komentariše Dević. - Različiti pogledi četnika i partizana da li treba nastavljati borbu po svaku cenu i da li treba ići u revoluciju, ubrzavaju otpočinjanje građanskog rata, na jesen. Ova bratoubilačka borba odneće više žrtava nego nemački okupator.

POLICIJSKI IZVEŠTAJ O 7. JULU

U IZVEŠTAJU policije o događanjima 7. jula 1941, kada je Žikica Jovanović Španac pucao u žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića, navodi se da je u selu Bela Crkva bio vašar, ali su okupljeni obavešteni da se iz bezbednosnih razloga zabranjuje. Već su počeli da se razilaze, kada se pojavila grupa od petnaestak naoružanih ljudi, "predvođena jednim banditom u civilnom mantilu, sa petokrakom crvenom zvezdom na reveru".

On je okupljenima počeo da govori o Staljinu, sovjetskoj revoluciji, da treba da se late oružja i pridruže im se, vrše sabotaže, ne idu na kuluk i ne plaćaju porez. Utom su se pojavili žandarmi. Komunisti su ih pozvali da polože oružje, žandarmi su opalili metak uvis u znak upozorenja i povikali da oni spuste puške i pištolje. Kao odgovor, na njih se sručila kiša metaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Realnije

15.07.2018. 20:18

Nakon minimum 50 godina vladavine KPJ - o partizanima se itakako zna SVE ono što je dobro u vezi njih i njihove biografije. Ono loše se krije

Dddda

15.07.2018. 20:41

Nista nas ne moze vise iznenaditi. Pa ni to da Mi nemamo te podatke a sutra ce ih neki kvazihistori kanal prodati nama kao uostalom i sada sto nam se prodaju istine o velikom ratu. Blaženo je neznanje i vecna je glupost ljudska. Nadam se da ću se u drugom životu roditi kao panda pa da me boli uvo za sve.

deki sd

15.07.2018. 20:49

Mlad ,strucan i resen da razotkrije brojne misterije oko II Sv.rat u nas.Puna podrska i ocekujem da gostuje u Smederevu.

nikola

15.07.2018. 20:53

O partizanima se sasvim dovoljn zna. Čitava generacija poštenih ljudi iz posleratnog perioda ..sasvim dovoljno zna o zverstvima koje se "vajni nam oslobodioci " radili ...a koja mogu slobodno izjednačiti sa zverstvima koje su Nemci napravili . Sa tom razlikom što su partišani ubijali i slali na goli otok svoje intelektualce , oduzimali i pustošili svoje seljake.

Реално

16.07.2018. 18:54

потребно је више оваквих текстова. Хвала вам. Само да додам оно што се знало, на пример да су међу партизанском војском у току другог светског рата били и свештеници који су писали посланице. О томе је писао наш познати историчар Вељко Ђурић Мишина.

Srboljub

10.08.2018. 03:36

O partizanima se znalo sve dok četnici nisu preuzeli vlast i počeli da prekrajaju istoriju. Sad moramo sve ispočetka, al ajde...