Mesec - krvav, plav, pa nevidljiv

RETKI astronomski događaji - plavi, "krvavi" supermesec i potpuno pomračenje Meseca - biće vidljivi danas s nekih delova Zemlje, posle punih 36 godina. Već sama najava pomračenja izaziva veliko uzbuđenje među poklonicima astrologije, a kada se spoje čak tri neobične lunarne pojave, onda ceo događaj preti da izazove kolektivnu histeriju. Nažalost, Evropa nije među onim mestima s kojih će ovaj redak događaj biti vidljiv. U njemu će uživati ljudi u Severnoj Americi, Aziji, na Bliskom istoku, u Rusiji i Australiji.

PROČITAJTE JOŠ: Operska suflerka: Dovoljno je da me pevač pogleda

Ogromni plavičasti krug supermeseca večeras će najpre postati narandžast, zatim krvavocrven, a potom će potpuno nestati s noćnog neba. Posle sat i 16 minuta ponovo će se pojaviti njegov rumeni disk, koji će s vremenom iznova izbledeti. Astrolozi i poklonici parapsiholoških veština tvrde da će pomračenje supermeseca imati ozbiljne posledice na našu planetu. Prema njihovom mišljenju, ova pojava izaziva "nadimanje" Zemljine kore, vulkanske erupcije i zemljotrese, a vrlo loše utiče i na ljude i njihove sudbine.

PROČITAJTE JOŠ: DONIRANjE ORGANA: Otac kroz suze dao pristanak

Naučnici pak kažu da, osim plime i oseke, nijedan drugi uticaj Meseca, bilo da je "običan" ili "super", nije dokazan.Prethodno pomračenje supermeseca desilo se 2015. i bilo je vidljivo iz Evrope, što večeras neće biti moguće.

Astronomija je odavno objasnila mehanizam Mesečevog pomračenja, koji je jednostavan. Sunce, Zemlja i njen satelit se u tom periodu, koji može da potraje više sati, nalaze na istoj liniji, pa je Mesec u potpunosti ili delimično zaklonjen Zemljinom senkom. Oblast u kojoj naša planeta zaklanja sunčeve zrake je "kupasta", odnosno većeg je obima što je bliže Zemlji. Zato od udaljenosti Meseca na orbiti direktno zavisi i vrsta pomračenja. Što je bliže, ono će biti veće.

Crtež i objašnjenje ove pojave postoje i u "Hodoškom zborniku" iz 14. veka, najstarijem poznatom srpskom medicinskom rukopisu. Zbog panike koji su zbog pomračenja i u to vreme stvarali "zvezdočatci", "magi" i slični šarlatani, još je Sveti Sava u Zakonopravilu propisao da se oni strogo kažnjavaju. Naravno, kao i danas, lakovernih i neukih bilo je dovoljno, pa zanimanje lažnih proroka nije propalo.

Astronomi kažu da kad je Mesec najbliže Zemlji, na delu orbite koji se naziva perigej, on vizuelno izgleda 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji. Ova pojava nije retkost, a prema podacima NASA, ponavlja se na oko 13 meseci. Nekada je učestala, kao u prvom mesecu 2018, kad se supermesec video 2. i sada 31. januara. Čak ni bombastični naziv ove pojave nisu dali naučnici već astrolozi. Kad takav vrlo blizak pun mesec dospe u Zemljinu senku, ona ga u potpunosti pokriva, a zbog refleksije Sunčevih zraka i smanjivanja temperature svetlosti tokom ovog procesa, menja se i boja planetoida, od narandžaste do crvene.

Objašnjenje pomračenja Meseca iz "Hodoškog zbornika" iz 14. veka

Obojenost Meseca nema natprirodne uzroke, čak ni kad pozeleni, što je takođe zabeleženo u dva navrata. Razlog se uvek nalazi u Zemljinoj atmosferi, a reč je o sitnim česticama koje rasipaju i prigušuju svetlosne zrake. To nije obična prašina, već produkti sagorevanja, najčešće prilikom velikih vulkanskih erupcija ili šumskih požara.

Zrak bele svetlosti se sastoji od spektra raznobojnih zraka, od plavih do crvenih. Na prašini u atmosferi raspršuju se zraci većih talasnih dužina, koje vidimo kao tople boje, od žute do crvene. Do nas tad stižu pretežno plavi zraci, koji imaju najmanju talasnu dužinu, pa nam i Mesec izgleda modar.