ПОСАО суфлера у опери у нашој земљи обавља само петоро људи, а Силвија Пец једна је од њих. Већ деветнаест сезона она се успешно крије иза завесе Народног позоришта, где седи на месту резервисаном за суфлера. Иако их многи називају "шаптачима", Силвија истиче да то нема везе са шапутањем, већ пре свега са викањем. Права на грешку у овом послу нема, јер солисти од ње очекују помоћ.

- Мој посао је као да читате три новинска текста истовремено, јер ако на сцени имам троје певача у истом тренутку, морам да пратим сваку њихову мелодијску линију - објашњава Силвија. - Најчешће се трудим да предупредим грешке, јер када ме певач погледа пре него што му треба помоћ, онда до пропуста и не дође.

Публика је не види, али певачима њено присуство веома значи, јер је довољно само да је погледају. Суфлери не исправљају само текстуалне грешке, често су водичи и у музичком смислу, јер су певачи у позицији да некада и не виде диригента у рупи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Веселина Пелагић: Мој чукундеда Васа данас би Србе учио исто

- Ја сам као музички полицајац на сцени, ту сам да кажем: "Стани, журиш!", или "Пожури, касниш!" - прича Силвија. - Опера и драма разликују се по томе што када музика почне, она неће стати због нечије грешке, а мој посао је да то ублажим и реагујем у секунди.

У Народно позориште, како то обично бива, дошла је случајно, а заљубила се у свој посао за цео живот. Завршила је Музичку академију на одсеку опште педагогије, а занат "крала" од старије колегинице.

Силвија на радном месту / Фото П. Милошевић

- Највећи шок сам доживела на проби "Ане Болен", у којој су учествовали доајени оперске сцене, када ми је колегиница рекла да никада нећу научити посао док не почнем сама да радим, устала и оставила ме - присећа се Силвија. - Остала сам сама на сцени са Јадранком Јовановић, Јасном Шаиновић, Јанком Синадиновићем... Буквално сам била бачена у ватру, али сам јој на томе и данас захвална, јер сам тако савладала посао.

"Травијата" је била Силвијино прво самостално извођење које је водила, и за које је емотивно везана. За "Дон Карлоса" сматра да је представа за праве љубитеље опере, док је ноте за "Набука" први пут отворила на представи, пред препуном салом.

- То је било убрзо након што је моја колегиница отишла у пензију. Није ми било свеједно - истиче Силвија. - Имала сам среће да је уметничка екипа била уиграна, па им моја помоћ и није била потребна.

Када се спусти завеса, ласка јој када јој доајени приђу и захвале јој што је са њима, јер многи имају сигурност само када је виде. Са многима комуницира само погледом.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
У тајном нишком сефу и изборни материјал из 1996.

- И велики уметници су живи људи који имају право на грешку, некад се деси да им није дан, да су нервозни или нерасположени - објашњава Силвија. - Али сви смо ту због публике, и трудимо се да нико не примети наше пропусте.


ПОЛИГЛОТА

ПОРЕД музичког образовања, суфлер мора да зна да чита на оригиналном језику на којем је комад написан. Познавање италијанског, француског и немачког неизоставно је у овој професији.