Srpski teleskop od milion evra istražuje svemir

I. MIĆEVIĆ

sreda, 10. 08. 2016. u 21:01

Српски телескоп од милион евра истражује свемир
Na planini kraj Prokuplja instaliran teleskop prečnika 1,4 metra, težak osam tona i vredan milion evra. "Srpskim hablom" upravlja se džojstikom, prve fotografije prevazišle očekivanja astronoma

SA Vidojevice zvezde se vide kao na dlanu! Nema osvetljenja koje bi zagađivalo nebo, a iz satelita izgleda kao crna rupa na mapi. I baš zato je Vidojevica kraj Prokuplja izabrana za mesto gde će biti postavljen džinovski teleskop, sa ogledalom prečnika 1,4 metra, koji pravi snimke slične onima koji stižu sa čuvenog svemirskog teleskopa "Habla".

Džojstikom kao za "plejstejšn" i "iks-boks", sa lakoćom, kao da igraju igricu, zaposleni na Astronomskoj stanici Vidojevica pokreću džinovski teleskop težak osam tona i vredan milion evra. Stigao je u maju, kao deo opreme za naučni projekat Belissima, koji je najvećim delom finansirala Evropska komisija, a manjim Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nazvan je "Milutin Milanković", po našem znamenitom naučniku i jednom od direktora Astronomske opservatorije Beograd, kojoj pripada stanica kraj Prokuplja. Već u junu "Milanković" je napravio prve fotografije, koje su prevazišle i očekivanja astronoma. Uslovi su, kažu, bili kao u Čileu, gde je najveći teleskop na svetu, a dobijeni snimak kao da je napravljen svemirskim teleskopom "Habl", koji je "kriv" za neke od najspektakularnijih slika kosmosa.

Da bi se uverio kako radi, odlazeći ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić posetio je juče i prekjuče ovu astronomsku stanicu.

- Zbog lošeg vremena poseta je tri puta odlagana, ali je na kraju dobro što sam ovde upravo u danu kada je objavljeno ime novog resornog ministra. Novi obično gledaju šta rade stari, pa se nadam da će i moj kolega Šarčević da vidi šta je sve započeto na Vidojevici i šta treba da se završi - prokomentarisao je Verbić. - Ovo je jedno od mesta u nauci kojima pokazujemo da je Srbija konkurentna i da ne kopira druge zemlje. Prvi snimci pokazuju da je reč o izuzetnom teleskopu, ali da bi ubuduće mogao da funkcioniše, moraće da bude završen paviljon u koji će biti smešten.

Najveći teleskop u ovom delu Evrope nalazi se u privremenom objektu. Prema rečima zamenice direktora Astronomske opservatorije Beograd dr Zorice Cvetković, potrebno još od 200.000 do 250.000 evra da se izgradi profesionalni paviljon, od čega bi polovina novca otišla na profesionalnu kupolu.

- Kada sve to budemo imali, moći ćemo ovim teleskopom nebo da posmatramo iz Beograda ili bilo koje druge tačke. Tada će sve biti robotizovano - najavljuje ova naučnica. - Zbog ogromnog svetlosnog zagađenja, u glavnom gradu, na Zvezdari, gde se nalazimo, više nema uslova za osmatranja neba. Zato stanica na Vidojevici predstavlja veliki povratak posmatračke astronomije u Srbiji.

A dok teleskop ne bude robotizovan, robota zamenjuje Miodrag Sekulić iz Niša, koji noći provodi pored teleskopa, otvara i zatvara krov, snima, brine o opremi... Radno vreme određuju mu mesečeve mene, pa kad je pun mesec, ide kući, da se odmori, jer je nebo previše osvetljeno. Nije, kaže, lako biti sam na planini, posebno zimi. Noći su najduže, posla najviše, a kada sneg napada metar, niko ne može da mu priđe.

- Kada se probudim, prvo vidim tragove zveri u snegu. Tu su vukovi, lisice, samo medveda nema - prepričava Sekulić. - Zbog prirode posla, dan sam zamenio za noć, pa se danju odmaram, a noć provodim pored računara i teleskopa. Komšije priskoče u pomoć, ali prva kuća udaljena je pet kilometara, pa sam često upućen samo na sebe. Bilo bi dobro da ovde radi bar još neko, da se smenjujemo, ali za to, kažu, nema novca.

Dobijamo objašnjenje i da, čak i kada teleskop bude robotizovan, na Vidojevici će morati da boravi čovek. Često nestaje struja, pa kada bi krov ostao otvoren, a kiša pala, skupocena oprema bila bi uništena. Ovako, Sekulić krov zatvori ručno, i oprema je bezbedna.


REZERVAT - MRAKA

VIDOJEVICU je Verbić opisao kao jedan od poslednjih rezervata mraka u Evropi. To tamno nebo je, kaže, redak prirodni resurs, koji može da privuče i strane naučnike. On je zamolio lokalne vlasti da tako što će napraviti put do stanice, pomognu njenom radu. Deonica duga 2,5 kilometra nije prepreka jedino za "ladu nivu". Zimi, kada napada, ni terenci ne mogu da stignu do astronomske stanice. Vredna oprema nije ni ograđena, obezbeđena, nema protivpožarnu zaštitu...


BIĆE I TURISTIČKA ATRAKCIJA, AKO...

ZASAD ovde dolaze samo profesionalci, astronomi i astrofizičari, ali i studenti. Plan je da se ova lokacija ucrta na turističke mape, pa da postane i prava atrakcija ovog kraja. Osim velikog teleskopa, na Vidojevici postoji i mali, prečnika 60 centimentara. Postavljen je 2009. godine, u objekat pod kupolom, pa kako se okreće teleskop, za njim se okreće i cela kupola.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

alex

14.08.2016. 06:08

...kad nestane struje, zatvara rucno.. Je'l ste kojim slucajem culi za "spravicu" pod imenom GENERATOR. Za vase potrebe oko 1000 dolara. U odnosu na sta ste potrosili, SICUR ! Ali kukanje je jos jeftinije ! Uf !