Porodica Dunđerski: Vratite nam 1.000 otetih jutara

Đ. Vukmirović

18. 03. 2014. u 21:20

U poseti srbobranskoj porodici, koja još čeka povraćaj nepravedno oduzete imovine. Nikako da dočekaju da im se vrati plodna crnica oduzeta od 1945. do 1953, koju još uvek oru drugi

SUDBINA Dunđerskih, najpoznatije srpske prečanske porodice, mogla bi da stane u dve i upozoravajuće i proročanske rečenice Miloša Crnjanskog, koji je i sam bio Prečanin: „Niko nije sklon da tako brzo zaboravlja svoje vrednosti kao naš, srpski narod“ i „Vreme sve menja: zvanja, dodeljena mesta, i presude“. Jer, njihova golgota, započeta posle Drugog svetskog rata, slutila je da će Srbi zauvek zaboraviti sve što su Dunđerski učinili za svoj narod, a učinili su mnogo, da bi vreme, ipak, bar načelo i zaborav, i nepravdu koja im je naneta.

- Dobro ste rekli „bar načelo“, jer vraćanje onog što nam je oduzeto posle Drugog svetskog rata ide neshvatljivo sporo. Od 2006. kada su doneti zakoni o evidentiranju zemlje i restituciji, prošlo je osam godina, a naših 1.000 jutara i dalje oru drugi - potvrđuje u Srbobranu, u prelepoj kući koju je njegov pradeda Stevan podigao još 1903. godine, Duško Dunđerski (53).

Tih 1.000 jutara na „zlatnoj gredi“ (tako se, i danas, naziva najplodniji pojas crnice u Evropi koji, od Tise do Dunava, preseca Bačku) jesu, inače, tek polovina onoga što je Stevan Dunđerski posedovao posle Prvog svetskog rata.

- Kada je formirana Kraljevina SHS, a budući kralj Aleksandar Karađorđević najavio prvu agrarnu reformu, Stevan mu je poručio: „Ako našem kralju treba zemlja daću, ali ima da dođe da me pita i da o tome razgovaramo“. I gle čuda, Aleksandar je 27. jula 1919. banuo u Srbobran, odseo baš u ovoj kući, proboravio tu tri dana i, u ovoj sobi, o svemu se dogovorio i sa Stevanom, i sa drugim uglednim ljudima, ne samo iz Srbobrana - priča Duško.

Salon u kojem je Stevan Dunđerski primio kralja

Posle tog dogovora, Stevan je na polzu novog otačestva priložio tačno 1.200 jutara, a na preostalih 1.000 nastavio da razvija uspešnu ekonomiju. Proizvodio je i prodavao velike količine hrane, imao svoju banku, svoj osiguravajući zavod...

- Pradedino bogastvo je i dalje bilo veliko, a filozofija, kao i kod svih Dunđerskih, ostala ista: rad, rad i samo rad! NJegov unuk, a moj otac Milan je, tako, po celo leto radio na našem salašu „Radoš“ dok je njegov najbolji drug, sin blagajnika u našoj banci, išao na more. Eh, što i ja nisam sin blagajnika, a ne veleposednika, pa da i ja mogu na more, vajkao se otac dok je bio dečak.

Venčanje Stevana i Zorke Dunđerski u Srbobranu

Za razliku od 1919. razgovora o zemlji Dunđerskih 1945. nije bilo: od tada do 1953. svih 1.000 jutara brutalno im je oduzeto, naravno uz etiketu kulaka i kapitalista koju su, kao teško breme, nosili decenijama. Salaš „Radoš„ je, tako, pripao PIK-u „Bečej“ i postao „Crvena zastava“.

- Ovo što ovde vidite je dokaz jednog potpunog besmisla: salaš niko ne održava, a nama ga ne vraćaju. Zato ću, ma koliko to zvučalo paradoksalno, od PIK „Bečej“ tražiti da nam ga, dok čekamo, barem da u zakup, da sprečimo potpuno propadanje - kaže Duško, kraj velikih salašarskih zgrada sa kojih su već odneti vrata i prozori, a crep sa krova nestaje bukvalno svakog dana.

Sa njegovom zemljom, koja se od salaša prostire unedogled, drugačije je. Ni nju mu, mada je odavno priložio svu neophodnu dokumentaciju, doduše još ne vraćaju, ali je uredno uzorana i spremna za prolećnu setvu.

Duško Dunđerski na salašu „Radoš„

- Vi danas kod nas imate dve vrste zemlje, tajkunsku i državnu, a ona je, u stvari, tajkunska - veli, na kraju, i ne pokušavajući da sakrije ogorčenje. - Pošto im je to pravo dato po zakonu, lokalne samoprave, uključujući i srbobransku, državnu zemlju su, a nje je dovoljno da se namire zahtevi svih nas koji tražimo povraćaj, 2013. dale u trogodišnji zakup, mahom upravo tajkunima. Jer, ko bi drugi, do oni, po hektaru mogao da plati godišnju arendu od čak 70.000 dinara? Zato ne samo naša porodica ovoliko i čeka da joj se vrati ono što joj pripada!

TRI GRANE VELIKE LOZE

DUŠKOV pradeda Stevan bio je sin Novaka, jednog od tri muška potomka Avrama Dunđerskog s kojim je, još u 18. veku, upravo u Srbobranu, počeo uspon te porodice starinom iz Višnjice kod Gacka. Od drugog Avramovog sina Aleksandra nastala je bečejska grana Dunđerskih, čiji izdanak Bogdan je Matici srpskoj zaveštao prelepi dvorac „Fantast“. Od trećeg, Gedeona ili Gece, naslednika dela imanja u Čelarevu, potekao je Lazar, otac čuvene Lenke Dunđerski i veliki prijatelj i mecena pesnika Laze Kostića. Ta grana je, uz ostalo, podigla čelarevsku pivaru, pa u međuratnoj Evropi prestižnu fabriku hrane „Kulpin“, bila jedan od osnivača „Novosadskog sajma“...

MILOŠEVIĆ

SRBOBRANSKOJ grani porodice Dunđerski je, ipak, nešto vraćeno: sredinom devedesetih dobili su parcelu od 34 jutra koja im je oduzeta 1953. godine.

- Ispada da nam je samo Slobodan Milošević nešto vratio, a bio sam, priznajem, među onima koji su se protiv njega borili i rukama i nogama - veli Duško.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

volks

19.03.2014. 07:40

Svima da se vrati u naturi i zemlja i stambeni i poslovni objekti !!!Ne trebaju nam obveznice.

Немања

19.03.2014. 09:00

Какви су то људи били!!!!Колико задужбина су виђени Срби оставили свом роду некада...

avatar

19.03.2014. 09:18

Svima vratiti oteto i to treba biti uslov EU daljih integracija! Ja licno nemam nikakvog interesa ali pravda se mora postovati.Neko se debelo ovajdio od njihove zemlje.

goxy bg

19.03.2014. 10:08

@ - A da li ste i Vi sposobni kao vas predak, tj da li ste i koliko stvorili za ovih 70godina

BGD

19.03.2014. 12:24

@ - Bitno je da se crkvi sve vraca i to po hitom postupku, a za potomke srpskih zaduzbinara ce ostati mrvice od nekadasnje imovine....sramota. Ljudi iza sebe ostavili citava zdanja, a ovako im se vraca, sramota

Lazar

13.05.2017. 17:39

@vukasin - Ništa nije isto, niti se današnji tajkuni mogu porediti sa porodicom Dundjerski. Dundjerski su izgradili Srbiju, svojim radom, trudo, pameću, obrazovanjem, kulturom, podrškom koju su nesebično davali drugima, kao na primer Lazi Kostiću. To su ljudi velikodušni, darežljivi, radili za dobrobit svoje zemlje i svog naroda. Poklonili svoja imanja Srbiji i kralju. Šta je Srbija dobila od tajkuna - sramotu i ruglo, izdaju svih vrednosti koje je srspki narod negovao stolećima.

Francesco

25.09.2018. 11:03

@vukasin - U centar. Postoji samo jedna razlika - tada nisi moga nigde da pobegneš jer ti je država zabranjivala da se opismeniš, a danas itekako može da se zbriše od raznih Dunđera, Dinkića, ministarki, vojskovođa bez dana vojnog roka etc etc... Na svu sreću može da se pobegne i to što dalje to bolje.

Francesco

25.09.2018. 11:01

Nisu oni jedan jedini ar zemlje stekli pošteno. Kako ništa ne stekoše posle '45 kad su toliko pametni, superljudi, sposobni, elokventni i kakvi sve ne.. Pa zato što posle oslobođenja više nije bilo mesta za kulake, naciste i njihove sluge, došlo je vreme poštenog rada i poštenog plaćanja za isti. Sentomaš nikada nije izgledao lepše nego tih godina kada su izrabljivači dece konačno dobili ono što zaslužuju. Živeo TITO zauvek, Živela KPJ zauvek, smrt fašizmu i kulacima, Sloboda Narodu.

Mile

26.05.2020. 09:29

@Francesco - Posle 45 su samo sticali komunisti. Njima je bilo nerealno da neko moze svojim radom da se obogati jer su u krvi bili neradnici, pa su svako bogatstvo koje je neko stekao smatrali otetim.