Milan sanja da postane lekar

Još se dvogodišnji dečak bezbrižno čudio velikom svetu oko sebe, kada su otac i majka svog sina prepustili teškom i tužnom usudu - mališanu u pelenama okrenuli su leđa i otišli svojim putem. Brigu o detetu preuzela je baka Milena, sve do njene smrti pre dve godine, a onda je Užičanin Milan Jevđić odbio da ode u hraniteljsku porodicu i sa nepunih šesnaest počeo sam da se izdržava, da bez ičije pomoći zarađuje za zakup stana i skupe račune, za hranu i odeću.

Kada obezbedi dovoljno novca da preživi još jedan dan, noći je provodio u bdenju nad knjigom: nedavno je Milan maturirao sa najvišom ocenom, u Srednjoj medicinskoj školi bio je odlikaš i zaslužio niz diploma za izuzetne rezultate!

- Kada je baka umrla, preostalo mi je jedino da se držim sopstvenog sna: da učim i da jednog dana upišem Medicinski fakultet. Prethodnih godina, trudio sam se da što više naučim u školi, čitao sam noću, do zore kada je trebalo, sve dok me umor ne savlada. Ostatak vremena trošio sam radeći. Bio sam pomoćnik u auto-mehaničarskoj radionici, prodavac balona i čestitki, fizikalac na građevini po užičkim selima i konobar na plaži - govori Milan, dečak kakav se jednom u životu sreće. - Istina, teško je zaraditi, plaćam stan 60 evra, tu su i računi, treba svaki dan nešto pojesti. Uvek sam u nekom raskoraku, ostao sam dužan 260 evra za privatne časove iz hemije i još 78 evra za one iz biologije, ali ću narednih dana izmiriti i ove obaveze.

Dok su njegovi vršnjaci okruženi roditeljskom pažnjom i ljubavlju odrastali bez previše briga, Milan je naučio koliko je teško zaraditi za svaki obrok i za svaki račun. Zna ovaj momak koliko koštaju kilovat struje, pola hleba i kilogram krompira, kutija praška za veš, topla soba...

- Sve se u životu prebrodi. Oca sam video tek nekoliko puta i uvek na sudu, jer on već godinama ne plaća moje izdržavanje. Trebalo je da uplati oko 100.000 dinara zaostale alimentacije, ali ništa od toga nije bilo. Digao sam ruke, nemam više volje da stopiram da bih stigao do požeškog suda, samo da bih doživeo novo razočaranje. Majku koja živi u Arilju viđam jednom ili dva puta godišnje. Meni je vremenom postalo lakše bez ovih kontakata - dodaje Milan.

- Na sreću, imao sam podršku profesora u školi, oni su me usmerili ka učenju, sprečili su da možda krenem stranputicom.

A Milan je iza sebe ostavio nedosanjane dečje snove i sve što je tuđom krivicom propušteno i nedoživljeno. Dosanjao je svoju prvu diplomu, a sada misli o drugoj: njegova najveća želja je da postane lekar! Silom prilika, radio je mnoge poslove, ali je u medicinskoj školi pronašao cilj i put kojim će do njega stići.

Da bi polagao prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, uoči ispita, Milan je mesec dana radio danonoćno, uspeo je da zaradi dovoljno novca da otputuje do fakulteta, da plati prevoz i 7.000 dinara za prijavu, uštedeo je deo para da plati pripremne privatne časove iz hemije i biologije... Sve je to sam uradio. Na prijemni ispit je došao umoran i napravio je grešku na jednom testu.

- Tražio sam da mi umesto testa u kome sam napravio grešku daju drugi, da ispravim svoju “brljotinu”. Tako je i učinjeno, ali pravila su stroga, komisija je prihvatila onaj papir s greškom, a ja sam ostao ispod upisne crte - razoračan je Milan, nadajući se da će lista za upis ipak biti proširena.

Bez obzira na to što je na svetu dugo sam i samo svoj, što za razliku od svojih vršnjaka nema nikoga da mu finansijski pomogne i da mu bude podrška, Milan je odlikaš i veliki borac, veruje da će do cilja stići makar i težim putem.

BAKA JEDINA PRUŽILA LJUBAV

Javljali su se Milanu nekoliko puta ljudi čestiti i ugledni, želeli su da ga usvoje, ali je dečak jurio za sopstvenim usudom.

- Želeo sam da im odgovorim, ali se događalo da moram da požurim u školu ili na posao, a dobronamerna pisma koja sam dobijao ostajala su bez odgovora - priseća se Milan dok misli lutaju gde srce hoće, baš kao što su lutale kada je propuštao da odgovori potencijalnim dobročiniteljima.

- Meni je baka Milena bila sve, sva toplina, ljubav i briga koju sam u životu imao, od nje je to dolazilo. Ona me je školovala i podržavala u nameri da budem dobar đak i da jednom ostvarim svoj san.