Nišlijka veze za diplomate

BLIZU 26 godina je Nišlijka Ljiljana Vojinović (53) u tekstilstvu, ali je od 2005. godine započela njena prava karijera. Da šije, veze i tka naučila je još od svoje majke u rodnom Sićevu, a zanat je ”krala” i od iskusnijih kolega u nekadašnjim gigantima ”Triko” i Namenskoj industriji, ”22. decembar”.

Danas ova preduzimljiva krojačica, sa diplomom tehnološkog inžinjera, šije narodnu nošnju, a nedavno je dobila i licencu Ministarstva ekonomije da je njenih ruku delo priznato kao domaća radinost i umetnost.

- Radila sam u firmama koje su poštovale svetsku modu, šile za vojsku, policiju, namensku industriju, po narudžbini, - priča za ”Novosti” Ljiljana Vojinović. - Imala sam veliku želju da ipak pokušam da radim sama. Otvorila sam krojačku radnju i krenula. Najpre sam počela sa klasičnom narodnom nošnjom, vezom, onda sam uključila u svoje usluge i opravke šajkača, jeleka, prsluka, košulja, a potom proširila na izradu svoje starinske nošnje.

Ljiljana jedva uspeva da ispoštuje svaku mušteriju, jer je narudžbina dosta. Iako se veruje da je tržište za domaću radinost tanko, Ljiljanino iskustvo je drugačije. Među najboljim mušterijama su diplomate, koje odsedaju u hotelu u Gorči, tik do njenog salona.

- Strancima je naša nošnja divna i uvek traže da kupe neke ručne suvenire - otkriva nam Ljiljana. - Kako su u Nišu sve češće diplomatske delegacije, više je investicija, stranaca iz ambasada, velikih preduzeća i firmi, tako je i interesovanje za moj rad sve veće. Sve kupuju, dnevnu, polusvečanu, svečanu nošnju. Minijaturno sašivene suknje i košulje, male šajkače, replike kostima...

U svaki dezen od srme ili zlatnog konca Ljiljana se trudi da ostavi lično obeležje, jer je u rodnom Sićevu naučila da se nošnje ne rade na ”modlu”. Rukorad zahteva dosta napora i koncetracije. Najveći izazov je održavanje narodne nošnje, ali i njena težina. Šivaću mašinu koristi samo kad mora. Veze samo ručno.

Porodica Vojinović se posvetila promovisanju sićevačke tradicije. Ljiljanin suprug Miomir ima svoju vinariju, nadaleko čuvenog sićevačkog roda, a sin Vlada priključiće se ocu u poslu čim se iškoluje za prehrambenog tehničara. Ćerka Ljiljana je stomatolog. Ljiljana se nada da će je u krojačkom zanatu naslediti unuka Una, a budućnost vidi u izvozu svojih proizvoda.