Krajinu ne smemo zaboraviti

NA HILJADE sveća zapaljeno je u subotu, 1. maja, u crkvi sremskog manastira Krušedol, čija petovekovna istorija je, zapravo, istorija sabiranja Srba severno od Save i Dunava. Više od 3.000 bivših Krajišnika, rasutih po svim delovima Srbije, okupilo se na četvrtom narodno-crkvenom saboru “Krušedolska zvona”, da se pokloni senima onih koji su, tog dana 1995. stradali u hrvatskom napadu na zapadnu Slavoniju, ali i svih žrtava ratova od 1991. do 1999. i svih svojih zemljaka koji su, u međuvremenu, umrli u čemeru izbeglištva.
- Došla sam da zapalim sveće za žrtve zloglasnog “Bljeska” koji se dogodio na današnji dan, u mojoj zapadnoj Slavoniji i za sve moje pretke koji tamo i danas počivaju - rekla nam je, obučena u duboku crninu, Desanka Carić koja danas živi u sremskom selu Kukujevci, gde je stigla iz Grubišnog Polja.
U prepunoj manastirskoj crkvi, u kojoj su, uz ostale, sahranjeni kralj Milan i kneginja Ljubica Obrenović, patrijarh Arsenije Čarnojević i prvi vojvoda Srpske Vojvodine Stevan Šupljikac, parastos svim srpskim žrtvama je, inače, služio episkop sremski Vasilije.
- Da nisu, sa 18 ili 19 godina, 1995. izginuli u “Oluji”, moji drugovi bi danas, kao i ja, imali svoju decu - jedva je, upola glasa i sa suzom u oku, prozborio Vladimir Komazec iz Obrovca koji živi u Krušedolskom Prnjavoru. - Zato sam i doveo moju decu Lanu, Lazara i Luku da sve ovo čuju i da ih ni oni nikad ne zaborave.
Sa sličnom željom u Krušedol su došli i Krajišnici koji danas žive u Kragujevcu, Beogradu, Subotici, Šapcu, Zvorniku, Boru, Valjevu... Pod krošnjama rascvetalih kestenova i raskošno razlistalih stoletnih lipa u manastirskoj porti, bilo je, međutim, i onih koji sa Krajinom nemaju nikakve direktne veze.
- Došli smo da zapalimo sveće i za naše žive, ali i za sve žrtve našeg naroda u strašnom vremenu koje je iza nas - rekla je Jovanka Marković iz Beograda koja je u Krušedol stigla sa snahom Natalijom, inače Ruskinjom, i trojicom unuka, Lukom, Aleksandrom i Stefanom.
Sam sabor otpočeo je blagoslovom vladike Vasilija koji je, podsetivši “na sve koji su ostavili svoje živote u zloglasnom ustaškom ’Bljesku’ i ’Oluji’”, pozvao Srbe na slogu i sabornost.
- Ne smemo ih nikada zaboraviti i ne smemo se nikada odreći naših belega i tapija stvaranih vekovima - rekao je episkop sremski. - Sabirajmo se i čuvajmo našu veru i naš jezik, oni su najčvršći bedem za odbranu našeg naroda.
U tradicionalnoj saborskoj besedi, akademik Vasilije Krestić naglasio je da se bivša Jugoslavija raspala zbog težnji Hrvatske da, po svaku cenu, postane samostalna država, osvrnuvši se, istovremeno, na položaj preostalih Srba u njoj.
- Srbi su tamo obespravljen narod o kojem niko ne brine na pravi način - rekao je Krestić. - To ne čini ni hrvatska država koja se, štaviše, sa njima cinično poigrava, ali, nažalost, ni njihova matična država.

“BLJESAK” OSTAO BEZ ISTRAGE
PREMA podacima Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” u “Bljesku” je, 1. i 2. maja 1995. ubijeno ili nestalo 283 Srba, a više od 30.000 napustilo je svoja ognjišta.
- Prava istraga o tim zločinima, nažalost, nikada nije otvorena - rekao je, paleći u krušedolskoj crkvi sveće za pomen stradalima, direktor tog centra Savo Štrbac. - Ni veliki broj Srba koji su, na više lokacija u zapadnoj Slavoniji, pokopani kao nepoznate žrtve hrvatskog zločina, još nije identifikovan.

SABOROVANJE
SABOROVANJE Krajišnika u Krušedolu obeleženo je i kulturno-umetničkim programom u kojem su, uz izvorne pevačke i folklorne grupe, učestvovali i poznati umetnici Ivana Žigon, Petar Kralj, Bora Đorđević... Zajedno sa Ivanom Žigon, učesnici su otpavali, a veliki deo i otplakao, pesmu “Tamo daleko...”.