AKO skoro dvesta sastanaka održanih u okviru dijaloga Beograda i Prištine u proteklih sedam godina, i od toga 24 na visokom nivou, nije dve strane približilo dogovoru o kosovskom pitanju, može li to da se ostvari do sledeće jeseni? Da li su iluzorne nade Vašingtona da kosovski čvor može da se razmrsi do novembra, kada će se u SAD održati predsednički izbori? Nisu, ukoliko baš Amerika iskoristi svoj uticaj na Prištinu, smatraju sagovornici "Novosti".

O očekivanju Entonija Godfrija, američkog ambasadora u Srbiji, da se u narednih deset meseci može postići napredak, pa čak i vidljiv rezultat u dijalogu, profesor FPN Dragan Đukanović kaže za "Novosti" da je tako nešto u "izvesnoj meri" moguće, ali da za to postoji niz preduslova.

- Prvo treba da se konstituiše vlada u Prištini i da se u njoj nađu akteri spremni za kompromis, a zatim da se ili suspenduju ili ukinu takse na robu iz centralne Srbije i BiH. Tek posle toga uslediće intenzivne diplomatske aktivnosti, iako se dosta toga radi i sada. Treba imati na umu i da slede izbori u Srbiji, a da posle njih dolazi leto odnosno pauze u radu nekih institucija. Ali, ključna u procesu dijaloga biće odlučnost SAD i njenih predstavnika Ričarda Grenela i Metjua Palmera koji su zaduženi za ovaj proces - napominje Đukanović.

Ako, međutim, polazna tačka Vašingtona ostane poruka Metjua Palmera, izaslanika za Balkan, da SAD žele da vide međusobno priznavanje kao centralnu tačku dogovora Beograda i Prištine, pitanje je otežava li to postizanje sporazuma koji bi zadovoljio i srpsku stranu.

PROČITAJTE JOŠ: Vulin: Samo stabilna Srbija može da sačuva Srbe

Đukanović kaže da je prerano govoriti o konačnoj etapi i sadržaju sporazuma, posebno imajući u vidu pozicije pet članica Evropske unije koje ne priznaju kosovsku državnost, ali da je u ovom momentu veoma važno da se deblokira dijalog.

Prema političkom analitičaru Nemanji Staroviću, mogućnost da se do kraja 2020. dođe do nekakvog sporazuma između Beograda i Prištine daleko je više uslovljena političkom dinamikom na prostoru južne pokrajine, negoli u centralnoj Srbiji.

- Bez odlučujućeg pritiska SAD na Prištinu teško je očekivati da ćemo do kraja 2020. postići sporazum koji će obuhvatiti pitanja teritorije, kolektivnih prava Srba, statusa SPC i imovine privatnih i pravnih lica, a jedino takvo rešenje bi moglo biti održivo na duži rok - smatra Starović.

VOKEROVA "ĆORAVA POSLA"

DA nije sada vreme za "veliku Albaniju"? Nema ništa, Vilijame, od ta tvoja ćorava posla - poručio je predsednik Aleksandar Vučić, povodom navoda u medijima da je Vilijam Voker, nekadašnji šef verifikacione misije OEBS-a na KiM, stigao u Prištinu "da formira vladu".

- Srbija danas nije šaka zobi koju možete da pozobate, kao što ste radili 1999. godine. Što si oposlio 1999. godine, to si uradio, više nije tvoje vreme, Vilijame - rekao je Vučić.