PRINCIP da zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji bude primljena u njene redove kada "od a do š" završi što se od nje traži, možda i ne bude važeće pravilo kada Srbija bude obavila svoj domaći zadatak, uključujući i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Ovakvog stava je sve više poznavalaca evropskih procesa koji smatraju i da takozvani zamor od proširenja među zemljama EU može da kod država kandidata proizvede zamor od čekanja da se podignu sve briselske rampe.

Pročitajte još - Makron Srbiji zatvara vrata EU!

Rezervu prema tome da će EU primiti Srbiju u članstvo čak i ako Beograd ispuni sve što se traži i jednog dana postigne kompromisno rešenje s Albancima na Kosovu iskazao je u ponedeljak i predsednik Aleksandar Vučić, rekavši da nije siguran da bi Srbija u tom momentu bila primljena u EU, ali da se tome nada.

Vučić je naveo da kada najviše zvaničnike evropskih zemalja, pre svih predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačku kancelarku Angelu Merkel, pita da li mogu da mu potvrde da će Srbija 2025. postati članica EU ako ispuni sve uslove, dobije odgovor da oni "nikada neće da prekidaju taj proces", da "računaju na Srbiju" i da su "uvereni da će to biti".

Analitičar Nemanja Starović kaže nam da ocena predsednika Vučića - po kojoj pridruživanje naše zemlje EU u postojećim okolnostima zapravo više ne zavisi od stepena ispunjenja kriterijuma koji su pred Srbiju postavljeni - verno oslikava dinamiku političkih procesa u najznačajnijim državama članicama EU, koja je uslovljeni visokim stepenom tzv. zamora od proširenja.

Foto I.Radulović

- Veoma je korisno izvući nauk iz primera Severne Makedonije, u kojoj je politička elita ispunila sve zahteve EU, čak i po cenu drastičnog kršenja principa suverenosti naroda, pa opet nije dobila priliku da načini prvi korak u procesu pridruživanja. To što nam 19 godina nakon što su se građani Srbije opredelili za evropsku budućnost, a 13 godina nakon jasnog obećanja o punopravnom članstvu koje je čitav region dobio na Solunskom samitu EU, članstvo u evropskoj porodici i dalje predstavlja pokretnu metu, nesumnjivo utiče na pad evroentuzijazma u srpskoj javnosti - smatra Starović.

Međutim, kako dodaje naš sagovornik, ideje o restrukturiranju procesa pridruživanja, koje dolaze iz Pariza, ali i sa drugih strana, za nas mogu predstavljati dobru priliku, ukoliko budu podrazumevale postepeni pristup Srbije EU i otvaranje strukturnih fondova pre punopravnog članstva, od čega bi svi naši građani imali koristi.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za "Novosti" da je problem što unutar same EU nema konsenzusa oko pitanja proširenja, pa sve i da mi završimo ono što se od nas traži, odluka o prijemu biće politička i zavisiće od situacije u kojoj se u tom momentu bude nalazila sama EU:

- Bojim se da nova Evropska komisija u svojoj strategiji neće pominjati konkretne datume vezane za prijem zemalja našeg regiona, kao što je prethodna EK istakla 2025. Pre će izbeći datume i držati se one mantre da je ovo "proces".

Ursula fon der Lajen i Angela Merkel Foto AP Olivier Matthys

Grubješićeva napominje da će se EU sledeće godine baviti "bregzitom" i da u februaru sledi konferencija o budućnosti Unije, na kojoj će biti izneto kako je zamišljaju Francuska i Nemačka, i da ćemo tek tada videti njihovu poziciju prema daljem proširenju:

- Ipak, ne bi škodilo kada bi EU pokazala malo više entuzijazma koji bi Srbija osetila, jer bi to bio podsticaj ljudima koji rade na reformama da taj posao brže rade.

STAV MAKRONA KAO OTREŽNjENjE

PORUKE francuskog predsednika Makrona, koji otvoreno iznosi ono što mnogi drugi lideri EU misle, mogu za nas biti otrežnjujuće i učvrstiti nas na pravcu diversifikovane spoljne politike, na kojem nećemo žrtvovati razvoj odnosa sa državama poput Rusije ili Kine zarad nekakve isprazne pohvale iz Brisela - napominje Starović.

AP Olivier Matthys