S tobom su, bato moj, sahranjena i naša srca: Potresna ispovest sestre Borivoja Simovića, tragično stradalog na Senjaku

Milena MARKOVIĆ

06. 07. 2020. u 11:00

С тобом су, бато мој, сахрањена и наша срца: Потресна исповест сестре Боривоја Симовића, трагично страдалог на Сењаку

Marina i Borivoje Foto: Privatna arhiva

Marina Pavlović, praunuka Dušana Simovića, o bratu, odrastanju, porodici, genima... Zašto je, ako je želeo da pomogne drugima da ne stradaju, on morao da bude žrtva?
PRISTAJEM samo na ovaj razgovor za "Novosti", jer su "Novosti" u ovoj našoj tragediji jedine potvrdile da ima nade za pravdu i pravednike. Niste se okaljali u našoj nesreći. Niste mog brata koji je, da vam kažem, voleo vaše novine, vukli po kaljugama. I tu se, negde, susreću istina i pravičnost. Mi i vi.

Beograd, Topčidersko brdo, juče... Mi smo u porodici Borivoja Simovića, mladića koji je u noći 25. juna, smrtno stradao, razdvajajući grupe zavađenih momaka. To je još nepotvrđena verzija stradanja ovog mladića na Senjaku.

Njega je u subotu na večni počinak ispratilo više od pola hiljade ljudi! Na Novom groblju u Beogradu oglasio se "Marš na Drinu", žig Simovića koji prati ovu porodicu decenijma. Borivoje je praunuk generala Dušana Simovića, predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije pred bombardovanje 6. aprila 1941. Praunuk komandanta junačkog, Sedmog pešadijskog puka na Solunskom frontu.

"TIHO NOĆI" ZA RASTANAK DOK je bio još maleni, moj brat Borivoje, uz majku, stalno je ponavljao stihove peme u kojoj se ponavljaju reči: sićani slavuji. Bila mu je kao uspavanka - podseća se Marina na svog brata. - Zato mu je pesma "Tiho noći" svirana za kraj. Za konačni rastanak.

- U ovim trenucima naše nesreće i to pulsira u nama. Ali je najvažnije pitanje sada: zašto je, u pokušaju da razdvoji zavađene, naš Borivoje ubijen? Zašto je on koji je želeo da pomogne drugima morao da bude žrtva? - u očaju se pita Marina Simović Pavlović, Borivojeva sestra. - Ako je iko zaslužio da život živi u punoći koju svaki mladi čovek zaslužuje, to je bio naš Borivoje. S njim je sahranjen i deo naših srca.

Dok razgovaramo i prelistavamo uspomene, Marina je više puta ponovila: Brate moj, živote moj!

Borivoje Simović završio je ekonomiju u Beogradu sa najvišim ocenama. Upisao je posle osnovnih studija master u Beču. Maštao je da ima porodicu, onakvu kakvu su imali njegovi roditelji, Dušan i Mira. On je peta generacija fakultetski obrazovanih Simovića. U svemu naslednik vrednosti i tradicije koja je negovana u porodici koja je živela istoriju.

Porodica Simović kojoj je Borivoje bio izuzetno privržen Foto: Privatna arhiva

- Od nas, troje dece Simovića, on je bio istinski posvećen toj istoriji, svemu onome što su naši preci ostavili, a uz to i najprivrženiji našim roditeljima - jedva govori Marina. - Mlađi, Steva, i ja, starija od Borivoja, pored njega nismo imali brigu. On je za nas oboje bio oslonac. Koliko je brinuo o roditeljima, toliko je brinuo i o mojoj deci. On nas je sve vezivao. Zapravo, ovo je priča o jednoj snažnoj porodičnoj ljubavi koja traje decenijama. Za takvom porodicom je žudeo moj brat.

Opipljiva je tuga Simovića. Izgubili su, kažu, nenadoknadivo i dragoceno.

- Borivoje je bio svestran momak - govori Marina. - Voleo je sport, nauku, govorio nekoliko svetskih jezika. Bio čovek sveta. Bio je voljen. Imao je brojna kumstva, i na venčanjima i krštenjima. Neka je tek trebalo da se dogode. Velika je naša žalost. U njegov zagrljaj mogao je da stane sav dobri svet. On je toliko bio pravedan momak i ja sam sigurna da je jedino želeo da se, u noći tragedije, sukob u kome je on bio žrtva prekine. Svi oni koji su ga voleli, zaista su ljudi koji vrede.

Borivoje Simović kao dete

Red sećanja, suze, jecaji, sve uz nemirenje sa nepravdom koja je, kako Marina Simović Pavlović kaže, iz života ove porodice otrgla jednu mladost. Ona ovu priču priča i zbog toga da bude poruka i pouka da su nam sukobi nepotrebni jer u njima stradaju nedužni, najvredniji.

Prelistavamo albume sećanja. Borivojev indeks, diplome iz sporta... Ali, ona, životna diploma koju njegova porodica čuva u srcu, večna je poruka i pouka.

Otac Dušan i Borivoje Simović

I MONAHINjE U PESMI ISPRAĆAJA

PAROHU koji je služio na ispraćaju Borivoja Simovića, nenadano se pridružio i sveštenik koji je Marini bio na krštenju. Marina Simović Pavlović kaže nam da su se u pojanju, na ispraćaju na večni počinak, pridružile i monahinje manastira Grgeteg u koji je njen brat često odlazio.







Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Srdjan

06.07.2020. 12:04

Neka mu je laka zemlja. Naravno da je porodici bio najbolji. Ali kako sada videh, ubijen je u raspravi 2 frakcije navijača Zvezde! Da sam na mestu sestre, isekao bih taj grbb Zvezde koji je istetovirala. Zar je "ljubav" prema Zvezdi ili Partizanu vredna ovoga!!??? Tuga!

Ksenija

07.07.2020. 03:42

Vjecnaja pamjat.Pocivaj u miru Boki.Porodici iskreno saučešće.Neka vam dragi Bog da snage u ovim teškim trenucima.