POVRŠINE pod lekovitim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje. Najviše se gaji oko 20 vrsta - pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija... U ove površine nije uračunata začinska paprika koja je zasejana na oko 5.000 hektara. Potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu se svake godine povećava za oko pet procenata, pa stručnjaci za ovu oblast smatraju da su potencijali mnogo veći.

Biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste, od čega je 700 vrsta lekovito bilje. Zvanično je registrovano i opisano 420 vrsta, a u prometu se nalazi njih 280.

- Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi - kaže profesor Jan Kišgeci, član Nacionalnog tima za preporod sela. - Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi oko 5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuju: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica. Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti do tri puta veće.

Poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja, valjalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.

- Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju bilja - kaže ministar Milan Krkobabić, kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela, odgovarajući na veliki broj pitanja zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja. - Stranim kupcima treba da prodajemo poluproizvode i gotove proizvode, biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate bilja... Put ka većoj zaradi je udruživanje u specijalizovane zadruge.

Interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja naglo je povećano od 2017. godine projektom obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela". Do 2017. godine u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja, dok su samo u periodu od 2017. do 2020. osnovane čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom!


MATIČNjAK NAJISPLATIVIJI

NA uloženih 1.200 evra u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu sedmogodišnje biljke matičnjak, na jednom hektaru, i to samo u prvoj godini, u narednim godinama dolazi višestruka zarada. Prihodi od druge do sedme godine su oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra!


UVOZ U TONAMA

DA to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona ovog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.