TEK što su privredne aktivnosti u našoj zemlji počele da oživljavaju nakon perioda izolacije, zbog pandemije virusa korona, krenule su da stižu inicijative iz poslovnih krugova u pojedinim lokalnim samoupravama da se uvede neradna nedelja u trgovinskoj delatnosti, što je ponovo aktuelizovalo ovo pitanje. Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) upozoravaju da bi takvo rešenje predstavljalo najveći udar za male trgovce i njihove radnike, dok velikim sistemima to odgovara, imali bi manje troškove, a isti promet. Procenjuje se da bi četvrtina zaposlenih mogla da ostane bez posla.

Mišljenja poslodavaca i trgovaca su podeljena, sindikati tvrde da je nedelja dan za odmor i da je nepošteno da radnici i tada budu angažovani, a iz Ministarstva trgovine poručuju da imamo slobodno tržište i da privrednici mogu sami da odlučuju kada žele da rade.

Nakon odluke Opštinskog veća u Bajinoj Bašti da načelno prihvati takav zahtev većeg broja privrednika iz tog kraja, usledile su slične ideje iz zrenjaninskog poslovnog kruga "Zrepok". Sada iznose novi argument, da je vanredno stanje pokazalo da je sve potrebe građana moguće zadovoljiti u uslovima redukovanog radnog vremena.

PODSTICANjE POTROŠNjE ŽARKO Malinović iz PKS naglašava da je u postkriznom periodu suština da se podstiče potrošnja. - Trgovci neprehrane su radili sa nikakvim ili minimalnim prometom u poslednja dva i po meseca, a sada još treba da ih ograničavamo - kaže Malinović. - PKS nije ponovo raspravljala o tom pitanju jer sada imamo važnijih briga koje treba rešiti. Istraživanje koje smo uradili pre pandemije pokazalo je da s aspekta trgovaca i radne snage nema konsenzusa oko toga. Efekti takve odluke su različiti u zavisnosti od vrste trgovine.

Načelnik odeljenja za trgovinu u resornom ministarstvu, Željko Rakić, ocenjuje da donošenje odluke kojom bi se na nivou države zabranio rad nedeljom, ne bi bilo dobro.

- Privrednici imaju slobodu koja je garantovana i Ustavom i Zakonom o trgovini i mogu sami da odlučuju kada i kako žele da rade - kaže za "Novosti" Rakić. - Izlazimo iz krize koju je izazvala pandemija i privreda treba da radi, a ne treba da dođemo u situaciju, koju bi takva odluka izazvala, da se smanjuje broj radne snage, da ljudi dobijaju otkaze.

On ukazuje da iskustva iz našeg okruženja nisu bila dobra. U Hrvatskoj je bilo nekoliko pokušaja da se uvede neradna nedelja, a Ustavni sud je to oborio jer je bilo mnogo izuzetaka i narušena je ravnopravnost učesnika na tržištu.

- Crna Gora je prošle godine zabranila rad nedeljom i bili su u velikom problemu - objašnjava Rakić. - Tamo je, takođe, pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti, a bilo je i mnogo praktičnih problema. Stvorili su se ogromni redovi na benzinskim pumpama, koje su bile izuzete iz ove odluke, a onda su počele da prodaju i različite prehrambene artikle koje do tada nisu imale u ponudi.

Duško Marjanović, predsednik Sektora za trgovinu UPS, naglašava da nema jedinstvenog stava po ovom pitanju u njihovoj organizaciji:

- Mišljenja poslodavaca su podeljena, neki u tome vide poslovnu šansu, a neki gubitak. Na udaru bi bili najviše mali trgovci i njihovi zaposleni. Velikim sistemima odgovara, jer bi imali manje troškove, a reorganizacijom poslovanja bi ostvarili isti promet. Neradna nedelja bi svakako uticala na smanjivanje broja radnika za četvrtinu ili petinu.

On naglašava da bi takva odluka morala da bude selektivna i da uzima u obzir veličinu i delatnost trgovca, jer ne bi imala iste posledice na sve. Zato bi, kako ističe, trebalo da bude više ponuđenih rešenja, od kojih bi trgovci mogli da izaberu model koji im najviše odgovora.

- Neophodno je uraditi ozbiljnu analizu, uzeti u obzir iskustva drugih država - smatra Marjanović. - Takođe, moraju da se naprave izuzeci u određenim delatnostima, kojima bi bilo omogućeno da rade.

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ističe da su oni još pre dve godine izneli svoj stav da je nepošteno i neprirodno da radnici u trgovini rade svake nedelje, jer je to dan za odmor. Od ovoga se izuzimaju one službe koje moraju da budu otvorene.