Zašto su voćari sve manje zainteresovani za gajenje crvenog zlata: Zbog niske cene maline proizvođači krče zasade

J. SUBIN

18. 05. 2020. u 07:39

U poslednje dve godine preorane velike površine, naročito u Mačvi

Зашто су воћари све мање заинтересовани за гајење црвеног злата: Због ниске цене малине произвођачи крче засаде
U SRBIJI su u poslednje dve godine iskrčene velike površine pod malinama, a one voćnjake koji nisu preorani, malinari su prestali da obrađuju. Među glavnim razlozima svakako je niska otkupna cena, ali i to što je malina sađena na mestima koja nisu za nju pogodna. Bez malinjaka je najviše ostala Mačva, koja i nije područje sa dobrim agroekonomskim uslovima za gajenje ovog voća.

Ovako, za "Novosti", trenutnu situaciju objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Kako kaže, od ukupnih površina pod malinom u Mačvi sada je ostalo svega 20 do 30 odsto.

- Jedan od generalnih problema, kada je malina u pitanju, jeste nizak prinos po hektaru, koji ne može da podmiri troškove proizvodnje - kaže Lukić. - Zbog toga je sadni materijal od presudnog značaja. Naš institut proizvodi znatne količine sadnica, koje spadaju u najviše i najbolje kategorije odabranih sorti vilameta i mikera.

UVOZ OSIM što smo veliki izvoznici, naša zemlja malinu i uvozi. Kako nam je ispričao Gulan, malinu najviše uvozimo iz BiH, oko 75 odsto. Nešto kupujemo na KiM, iz Bugarske i Crne Gore.

Nažalost, kaže Lukić, poslednje dve godine imamo vrlo malo novih zasada, a potražnje za novim sadnicama gotovo da nije ni bilo. Kad god proizvođači nisu zadovoljni cenom maline, to se odrazi i na zasade. Ove godine jesmo bili u vanrednom stanju zbog epidemije, ali je Ministarstvo poljoprivrede izlazilo u susret sa dozvolama za kretanje, pa nije bilo problema da se voćnjaci obilaze i da se radi u njima.

Prema rečima Lukića, sada imamo dosta loših, ali i dobrih zasada malina. A, da bismo imali dobre prinose, što je oko 25 tona po hektaru, bitne su sadnice. U planu je da se uradi projekat, kojim će se precizirati u kojim područjima će ona moći da se gaji. To ne znači da ostali neće moći da je gaje, ali država neće davati subvencije svima.

- Država ne može da se meša u otkupnu cenu maline, ali može da obezbedi transparentan i legalan otkup - smatra Lukić. - Nemamo dovoljno proizvođača koji imaju rod od 25 do 30 tona po hektaru.

Kako tvrdi Branislav Gulan, analitičar, u našoj zemlji ima oko 5.000 "malih fabrika" pod otvorenim nebom, koje godišnje proizvedu oko 20 miliona tona maline. Kada je reč o izvozu, malina je i dalje naš najveći adut: najviše odlazi u Nemačku i Francusku, ali i u SAD, Veliku Britaniju, Austriju... Vlada je nedavno formirala i tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)

шапчан инн

18.05.2020. 08:27

У Србији је малина - испричана прича. У Мачви смо 2014. имали поплаву од које су малињаци пропали. Наши западни пријатељи (а ко би други) донирали су нам саднице, да их обновимо. Испоставило се да су те саднице биле пуне вируса, који су девастирали преостале малињаке. Манифестовали су се тако што у време бербе - малина почне да се суши. Преживели смо и поплаву и ниску цену а дођоше нам главе - донирани вируси.

Bankar

18.05.2020. 16:30

@шапчан инн - Sa malinama u Srbiji je završena priča. U poslednje dve godine nagli pad obradivih zasada. Za poslednje pet godine hemija, đubriva i radna snaga, poskupeli su za 40 posto za koliko je i malina pojeftinila. Velika muka a sve ode mafijašima. Žalosno ali više nikada neće biti što je bilo. Biće sve gore.

Niko

18.05.2020. 08:39

Zasto prodajete poluproizvod? Upakujte u kutiji po 500g i tako prodajte... Prvite sokove, dzemove, marmelade..

Tarabic

18.05.2020. 08:45

kad se ugradi kasta malinarima ostaje kita,ovde se ne isplati raditi ništa kasta stigne da svuda sabere kajmak.

DzSvetac

18.05.2020. 08:55

Ček 25 T/H , najača godina 2015 bilo je 5T/H prosek ...a ostale 2-3 T/H u proseku od jednog hektara ispada 350e mesečno bez da se odbiju svi troškovi , održavanje , branje ...itd...sa 25T/H ,e to je sasvim druga priča ...al ko to garantuje ?

čitalac

18.05.2020. 09:30

Из врло простог разлога, због државне протекције и фаворизовање откупљивача у односу на произвођаче, на чији рачун се згрће огромно богатство. Дакле, мафијашење је упропастило Србију као водећег произвођача малина на свету. Држава је произвођачима рекла пре коју годину „ми вам не можемо помоћи”, поставља се питање онда чему држава служи, осим да од тих којима „не може да помогне” редовно и педантно узима порез.

Првослав ћирилица

18.05.2020. 09:40

Морају наши произвођачи схватити да тржиште одређује цену, да морају имати своје хладњаче и да нема лаке зараде!

Lax

18.05.2020. 10:03

Mnogo novca i rada i znanja treba da bi se voćnjak doveo u vrhunsko stanje, a najlakše se dođe do novca - ako mi verujete... Kad se zemlja dovede u optimalno stanje, onda je druga priča, idu samo rutinski poslovi, ali malo ko izdrži dotle