Dijaspora vidi šansu u voćarstvu: Povratnici žele da ulažu u agrar

NACIONALNI tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, osnuju poljoprivredna gazdinstva ili se udruže u zadruge. Posle ovog apela Milana Krkobabića, ministra za regionalni razvoj i akademika Dragana Škorića, stiglo je mnogo poziva zainteresovanih ljudi našeg porekla koji su se nakon decenija provedenih u inostranstvu vratili u Srbiju. Zanima ih u koju oblast da ulože, u kojim krajevima Srbije, šta je najisplativije...

Kako iz Akademijskog odbora za selo SANU kažu, prva preporuka za njih su povrtarstvo i voćarstvo koje se pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije.
- Prema iskustvu profesora Zorana Keserovića, porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ili ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu, breskvu na površini od 10 hektara - kaže Krkobabić. - Velika šansa za uspeh je i u gajenju jagodičastih voćnih vrsta u plastenicima. Nacionalni tim preporučuje nekoliko sorti šljiva, čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i požegaču, crvenu ranku, toptejst i prezent.

Od jabuka savetuju uzgoj zlatnog delišesa, gale, greni smit i fudži. Među višnjama, prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfetoške grozdaste. Kako kažu, vrlo je perspektivna i dunja, a savet je da se sadi leskovačka i vranjska, ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf. Više prostora valjalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti - kruški karamanki, ali i saditi viljamovku, australijsku pakams trijumf i italijanske turandot i karmen. Među jagodama, kako kažu, sorta kleri je vodeća, a za plastenik alba i džoli.

- Što se tiče preporuke gajenja prema krajevima Srbije, u subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja, a fruškogorski je iako pogodan za sve vrste, idealan za jabuke, breskve, trešnje i višnje - objašnjavaju u Nacionalnom timu. - Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje jabuka, breskva, kruška i trešnja i kajsija. Timočki je dobar za proizvodnju oraha, leske, višnje, a šumadijski rejon za jabuke, šljive, maline, klupine, jagode, borovnice, breskve i kruške. Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice pogodni su za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu - Leskovcu, Nišu, Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda, kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije, malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih 10 izvoznih proizvoda. U poslednje četiri godine, voće i prerađevine od voća se po izvozu nalaze na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

ZADRUGE

PO Krkobabićevim rečima, kroz projekat "500 zadruga u 500 sela" pokazalo se da su baš voćarske zadruge izašle kao najuspešnije. Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske. Povratnicima iz inostranstva preporučuje da kontaktiraju sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i nacionalnim timom za preporod sela Srbije, gde će dobiti detaljne informacije.

PRVI IZVOZ

PRVI izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara - kaže Krkobabikć. - Srbija je tada izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije.