PAKET ekonomskih mera, čiji je procenjeni efekat 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra, za glavne ciljeve ima očuvanje radnih mesta u toku vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije virusa korona i obezbeđivanje likvidnosti preduzećima kojima je u ovoj situaciji otežano poslovanje ili su dovedeni na rub opstanka.

Opsežne i detaljne mere države, koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, u utorak je predstavio ministar finansija Siniša Mali, zajedno sa predsednikom PKS Markom Čadežom.

- Srbija ovu krizu, sa kojom se suočavaju sve zemlje na svetu, čeka nikada jača. Imamo stabilne javne finansije, imamo novca. Najveći deo tereta krize država će preuzeti na sebe. Borićemo se za svakog radnika. Ovaj paket mera je rezultat teških reformi i hrabrih mera koje je započeo predsednik Vučić kao predsednik Vlade, kada je zemlja bila na ivici bankrota - poručio je Mali.

On je kao jedan od pokazatelja koliko je država ekonomski jaka naveo i meru da se svim punoletnim građanima isplati direktna pomoć od 100 evra:

VEĆ POČELI DA VRAĆAJU RADNIKE NAJAVLjENA državna podrška mikro i malim preduzećima kako bi opstali posle krize izazvane virusom korona i paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu pravovremene su mere, koje su već počele da daju neke rezultate - smatra predsednica ASNS Ranka Savić. Ona je navela da je nakon što je predsednik Vučić najavio pomoć države usledilo masovno vraćanje radnika na posao. Ističe da je država brzo reagovala i dodaje da je ovakva situacija pokazala da je važno da se više orijentišemo ka domaćoj privredi i razvoju domaćih proizvoda.

- Za to ćemo iz budžeta izdvojiti oko 70 milijardi dinara. To je dobro za povećanje potrošnje, likvidnosti, ali i način na koji, kao država želimo da podržimo sve građane da zajedno prođemo kroz sve ovo - rekao je Mali, navodeći da će Vlada u narednih desetak dana izaći sa procedurom za isplatu, kao i da će ona početi odmah nakon završetak vanrednog stanja.

On je objasnio da ukupna finansijska injekcija koju će država ubrizgati u srpsku privredu kako bi joj pomogla da prebrodi krizu iznosi 11 odsto našeg BDP i čak 50 odsto budžeta za ovu godinu. Naveo je i da pored svih ovih mera, učešće našeg javnog duga neće preći 60 odsto BDP.

Ministar finansija rekao je da je Vlada dobila veliki broj predloga privrednika kako im pomoći i da su svi razmotreni. Podsetio je da je Vlada već donela odluku o povećanju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto, kao i da će 10. aprila penzioneri dobiti punu penziju, uz 4.000 dinara jednokratne pomoći.

- Nemate mnogo zemalja na svetu, možete da ih izbrojite na prste jedne ruke, koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije. Zavod za statistiku izašao je upravo sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.


Mali je rekao i da će Vlada u narednih 10 dana usvojiti uredbu, odnosno pravni okvir koji će omogućiti sprovođenje predloženih ekonomskih mera:

- Program će biti finansiran na tri načina: iz rezervi budžeta kojih ima dovoljno, iz budžetskih aproprijacija, kao i na tržištu domaćeg i međunarodnog kapitala. Vlada ostaje dosledna onome što je Vučić govorio, a to je da u javnom sektoru nema smanjenja plata, niti otpuštanja, niti smanjenja penzija, jer ima dovoljno novca u budžetu - naveo je ministar, i rekao da se razmišlja i da se pomogne posebno najugroženijim sektorima, kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, povrtarstvo...

Paket ekonomske pomoći sastoji se iz četiri seta mera, koje detaljno prenosimo:


1. MERE PORESKE POLITIKE
* Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, otplata u ratama naredne godine
Svi poslodavci mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate.
* Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu
Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. koje dospevaju u drugom kvartalu ove godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit, bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.
* Oslobađanje davalaca donacija od plaćanja PDV
Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti borbe protiv virusa korona.
Ministar finansija izjavio je da će kroz ove tri mere država na sebe preuzeti trošak preduzeća u iznosu od 1,3 milijardi evra, odnosno 161 milijardu dinara.
- Država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade i time ohrabruje preduzeća da zadrže punu zaposlenost i da ne otpuštaju radnike.


2. DIREKTNA POMOĆ PRIVATNOM SEKTORU
* Uplata pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u visini tri minimalca


Kako je objasnio ministar finansija, svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiti direktno na račun nešto više od 90.000 dinara, odnosno 750 evra:
- U grupi mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika radi 900.000 ljudi. To su i pekari, krojači, frizeri, taksisti, i sve zanatlije, svi oni koji su najviše i najteže pogođeni ovom krizom, upravo njima država izlazi sa ponudom da uplati tri minimalne zarade u periodu trajanja vanrednog stanja, a ne za period manji od tri meseca. Prve isplate počeće polovinom maja, i to ne odjednom, kako bismo sprečili zloupotrebe, da se ne bi dešavalo da poslodavci, kada dobiju novac, otpuste radnike.
SPREČEN RAST CENA VLADA Srbije je od izbijanja epidemije virusom korona usvojila niz važnih mera, među kojima je i ograničenje visina cena i marži za osnovne životne namirnice, zaštitne opreme, kao i maloprodajne cene zaštitnih sredstava, kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo redovno snabdevanje građana. Takođe, izvoz osnovnih proizvoda bitnih za stanovništvo (seme, ulje, kvasac, sapuni, deterdženti, dezinfektanti, asepsol, alkohol, zaštitna oprema) privremeno je zabranjen.

* Velikim preduzećima uplata pomoći u visini 50 odsto neto minimalne zarade, za vreme trajanja vanrednog stanja, za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada

- Zašto 50 odsto? Zbog toga što po Zakonu o radu kada dobijete u velikim preduzećima rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci - objasnio je Mali.
Ovom merom, poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti.


3. OČUVANjE LIKVIDNOSTI U PRIVATNOM SEKTORU
* Finansijska podrška privredi preko Fonda za razvoj.
Program obuhvata 200 miliona evra kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj.

* Garantna šema za podršku privredi
Predviđene su dve milijarde evra za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u našoj zemlji.


4. OSTALE MERE
* Moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za javna preduzeća.
* Uplata direktne pomoći od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, svim punoletnim građanima.



NEMA NOVCA ZA ONE KOJI SU OTPUŠTALI

U PAKETU ekonomskih mera jasno je definisano i ko neće moći da računa na pomoć države. Prvi su oni koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja. Drugi su privredni subjekti koji su pivremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.