LESKOVAČKI povrtari koji se bave uzgojem ranog povrća, usred vanrednog stanja zbog epidemije virusa korona, dovijaju se kako znaju da očuvaju proizvodnju, ali se već sada pitaju da li će uspeti da nađu kupce za svoju robu. Mnogi čija su imanja udaljena od mesta stanovanja, usled zabrane kretanja tokom noći, zbog dogrevanja plastenika spavaju u njima, u automobilima, ili improvizovanim kolibama. Kažu da nemaju drugog izbora, jer bi bez zagrevanja stavili tačku na sav trud i sredstva koje su do sada uložili.


Većih problema sa repromaterijalom zasad nema. Povrtari sa kojima smo razgovarali kažu da je, nakratko, bilo zastoja u nabavci đubriva, ali da se trenutno može pronaći na tržištu. Rani krastavac je u dobrom stanju i već od početka aprila biće spreman za prvu berbu. Kako dani prolaze, smanjuju se šanse da će se svi snaći i da će uspeti da prodaju robu.


- Manji je promet na pijacama. Ne rade restorani. Nema proslava. To su mesta i događaji na kojima se rano povrće najviše troši. Ko zna šta će biti i u vreme Uskrsa kada se naša roba, po pravilu, u domaćinstvima veoma traži. Tu je i standardna konkurencija iz uvoza i zato niko ne može ni da nasluti šta će se dešavati na tržištu. Nije dobro, a da li će biti bolje nego što se trenutno čini, to ćemo videti - kaže Vladica Stojković, iz Navalina, čija je šira porodica jedan od najvećih proizvođača ranog krastavca na jugu Srbije.


Stojkovići će već od 1. aprila imati u ponudi od 2,5 do pet tona krastavca svakog dana. U normalnim uslovima, godinama unazad, nisu brinuli o plasmanu, ali ove sezone i njih muči neizvesnost.


- Mi imamo tu sreću da nam je imanje blizu porodičnog domaćinstva i zbog toga nam je lakše da brinemo o prihrani i dogrevanju. Međutim, problem je sa radnicima koji sada rade kraće, jer moraju ranije da krenu svojim kućama da ih ne bi "uhvatio" policijski čas. Što se prodaje tiče, računamo na višegodišnju saradnju sa velikim trgovinskim lancima, ali će i to da zavisi od potražnje, a svi u ovoj situaciji gledaju da kupe samo najpotrebnije - dodaje Vladica.


On naglašava da bi sve bilo verovatno mnogo lakše ukoliko bi se ograničio uvoz ranog povrća i da bi to dalo šansu da se domaća roba brže i lakše proda. U suprotnom, smatra da možemo očekivati mnogo problema.


- Mi smo fokusirani na ranu proizvodnju, pa šteta može da bude baš velika, jer je narednih mesec i po dana vreme kada treba da zaradimo, baš u vreme ove epidemije. Svaki dan će biti borba. Nadamo se dobrom, pa sad, kako bude. Tu je i naša jesenja proizvodnja paradajza i crvene paprike. Imamo i ratarsku proizvodnju, nešto krompira, pa ćemo preživeti nekako - zaključuje Vladica.


On se ne nada pomoći države. Pita se kome će ona, kada sve ovo prođe, prvo da pomogne i konstatuje da od toga nema ništa jer "mi nismo Švajcarska".


SLAB PROMET NA PIJACAMA


LESKOVAČKA pijaca je tradicionalno najposećenija subotom kada je takozvani pijačni dan, ali ni tada nema toliko ljudi koliko ih je dolazilo pre epidemije. Radnim danima više je praznih tezgi nego onih na kojima je izložena roba. Najviše se traže krompir, luk i razno voće.


Vladica Stojković


NA SELU SE POŠTUJU MERE DRŽAVE


U POVRTARSKIM selima leskovačkog kraja ljudi su ozbiljno shvatili upozorenja države o neophodnosti da se ostane kod svojih kuća kako bi se izborili sa virusom korona. Kada su na polju, brinu o međusobnom rastojanju, a striktno se poštuje i policijski čas.


- Nema ljudi, kao ranije, po seoskim ulicama, niti međusobnog druženja. Izlazi svako do svog imanja. Obavi posao koji ga čeka, a već od 17 časova svi su u kućama - pričaju povrtari iz nekoliko leskovačkih sela.