UKUPNO 248 investitora sa Srbijom je do sada potpisalo ugovore o dodeli 297,4 miliona evra subvencija, na ime investicija vredih gotovo milijardu i po evra. Podsticaje iz državne kase, prema zvaničnim podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, dobijaju i domaća preduzeća, ali se na njih odnosi svega 23 odsto odobrenih podsticaja, to jest oko 68 miliona evra.

Domaćih investitora, na listi potpisanih ugovora o subvencijama, ima čak više nego stranih: 132 naspram 116. Međutim, problem je što srpske firme ne mogu da otvore mnogo novih radnih mesta, a ove subvencije dodeljuju se po svakom novozaposlenom radniku i idu od minimalnih 4.000 do maksimalnih 10.000 evra. Tako imamo situaciju da, prema podacima SIEPA, domaći investitori, u proseku, dobijaju subvencije od 4.482 evra, a strani tek nešto više: 4.724 evra. Ali domaće kompanije ovu pomoć iz državne kase dobile su na ime otvaranja 14.294 nova radna mesta, dok su strancima dodeljene subvencije na ime 35.901 novozaposlenog radnika.

Od ukupnog broja „pomognutih“ investicionih projekata, tek 79 je završeno u potpunosti, što znači da su subvencije isplaćene u celosti. Preostalo je još da se do kraja isplate tranše kod ugovorenih subvencija vrednih 222 miliona evra. Od tog iznosa, do sada je investitorima u tranšama isplaćeno 68 miliona.

Ministarstvo privrede, koje od dolaska novog ministra Saše Radulovića „češlja“ poslovanje svih preduzeća i agencija koja „barataju“ državnim parama, najavljuje značajne izmene u odobravanju i kontroli ovih subvencija.

- Prethodnih godina smo davali subvencije, a nismo proveravali da li su investitori ispunili ugovorene obaveze - ističe ministar Radulović.

- Dražava će to ubuduće mnogo ozbiljnije raditi. Takve stvari se ne mogu tolerisati, jer takvo poslovanje investitorima nije dozvoljeno ni u zemljama iz kojih dolaze.

A, u Srbiju najvrednije investicije, bar kada se pogleda statistika odobrenih subvencija, dolaze iz Italije: čak 26 odsto. Tekstilni gigant „Beneton“ jedna je od kompanija koja se obavezala da u Srbiji otvori 2.000 novih radnih mesta za investiciju vrednu 43,4 miliona evra. Od Srbije joj je odobreno ukupno 18 miliona evra podsticaja, što je 9.000 evra po radnom mestu. Ovoj kompaniji do sada je, na ime subvencija, isplaćeno 10,5 miliona evra. Sledeća na spisku je Nemačka, sa 14,1 odsto udela u ukupno odobrenim podsticajima.

MINISTARSTVO POTPISUJE - SIEPA nije ta koja ide po Srbiji i neodgovorno deli narodne pare, kako se to pokušava predstaviti, već je upravo Ministarstvo potpisnik svih tih ugovora i adresa sa koje se isplaćuju investitori - ukazuju u SIEPI.
- Agencija ima tehničku ulogu komunikacije sa investitorima, raspisuje konkurse za dodelu sredstava, prikuplja prijave i saziva Komisiju za dodelu, koju opet obrazuje i njome predsedava Ministarstvo privrede.

Upravo su nemački investitori razlog da je u ponedeljak reagovala SIEPA zvaničnim saopštenjem. U njemu se navodi da je Ministarstvo privrede blokiralo 22 nemačka investitora, kojima su odobreni podsticaji iz srpskog budžeta, o čemu je SIEPA dopisom obavestila premijera i prvog potpredsednika Vlade Srbije.

- U dopisu smo naglasili pre svega nekoliko nemačkih kompanija koje su aktuelne u javnosti, i ukazali na posledice koje ovakva blokada nosi, kao i da su se neke od njih obratili Ambasadi Nemačke povodom ovog problema - ističu u SIEPA.


NIJE ISTINA?

- KAO primer neodgovornog rada SIEPA, Ministarstvo privrede navelo je američku kompaniju „Trak-lajt“, koja je preko nemačke firme ćerka zainteresovana za ulaganje u Batočini, a sa kojim je SIEPA navodno potpisala ugovor i pre nego što je osnovano preduzeće u Srbiji - navode u ovoj Agenciji. - Prava istina je da sa pomenutom kompanijom ništa nije potpisano. Nemački deo kompanije „Trak lajt“ se prijavio za sredstva u poslednjem prijavnom krugu, Komisija je dala predlog Ministarstvu da se sa njima potpiše ugovor, ali se po zakonu čeka da kompanija otvori svoje srpsko predstavništvo koje jedino može biti nosilac tog projekta.