Pitanje zasedanja Skupštine je faktičko, a ne pravno pitanje: Ustavni sud objavio odluku o ustavnosti uvođenja vanrednog stanja

Tanjug

ponedeljak, 25. 05. 2020. u 15:33

Питање заседања Скупштине је фактичко, а не правно питање: Уставни суд објавио одлуку о уставности увођења ванредног стања

Zgrada Ustavnog suda / Foto M. Anđela

Ustavni sud Srbije danas je objavio odluku kojom je prošle sedmice jednoglasno odbacio kao neosnovane inicijative za pokretanje postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja

Ustavni sud Srbije danas je objavio odluku kojom je prošle sedmice jednoglasno odbacio kao neosnovane inicijative za pokretanje postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja, od 15. marta ove godine, te stao na stanovište da je ta odluka doneta u skladu sa ustavom.

Pored ostalog, Ustavni sud je ocenio da bi se zarazna bolest COVID-19 mogla smatrati ''javnom opasnošću koja ugrožava opstanak države ili građana'', i ističe da se zato “ne može zaključiti da nije bio ispunjen ustavni uslov za proglašenje vanrednog stanja”.

Sud je ukazao da se prilikom proglašenja vanrednog stanja mora voditi računa i o drugim činiocima, koji opravdavaju takvu odluku, a u konkretnom slučaju to bi , kako je naveo, bilo stanje i kapaciteti zdravstvenog sistema, zdravstvena kultura građana, mentalitet, starosna struktura nacije i dr.

Podnosioci inicijativa su, pored ostalog, tvrdili da nije bilo potrebe za uvođenjem vanrednog stanja, već da je bila dovoljno da se uvede vanredna situacija (koja bi u manjoj meri ograničila ljudska prava) , zatim da je Narodna skupština mogla da se sastane, i proglasi vanredno stanje, te da Odluku o proglašenju vanrednog stanja nije trebalo da donose supotpisom predsednici države, vlade i skupštine.

Inicijativama je osporavan i razlog za nesastajanje skupštine zbog proglašenja epidemije Covida 19, odlukom od 19. marta, a dovođeno je u pitanje da li je Odluka o proglašenju vanrednog stanja opšti ili pojedinačni akt.

Kada je u pitanju ograničenje ljudskih prava u toku vanrednog stanja, Ustavni sud je naglasio da je osobenost vanrednog stanja upravo to što dopušta odstupanje od redovnog režima ljudskih prava da bi se, kako ukazuje, što delotvornije prevazišle vanredne okolnosti i uspostavio narušeni javni poredak.

“Privremeno odstupanje od opšteg režima ljudskih prava je opravdano nastojanjem da se sačuva opstanak države i građana u slučaju njihovog ugrožavanja, budući da je to neostvarivo redovnim funkcionisanjem pravnog sistema”, navodi Ustavni sud.

Pitanje ne/mogućnosti da se Narodna skupština sastane je, prema oceni Ustavnog suda, faktičko, a ne pravno pitanje, jer to pitanje ne regulišu ni Ustav, ni drugi pravni akti.

Ustavni sud napominje da zbog toga nema ni ustavno, niti drugo pravno „merilo“ na osnovu kojeg bi mogao dovesti u pitanje obaveštenje predsednika Narodne skupštine da parlament nije bio u mogućnosti da se sastane radi donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja usled epidemije virusa Covid 19.

Povodom navoda pojedinih inicijativa da Naredba ministra zdravlja o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru nije mogla biti „pravni osnov“ za nemogućnost sastajanja Narodne skupštine, Ustavni sud ukazuje na razliku između pravnog osnova za odlučivanje i uzimanja u obzir određenih činjenica pri odlučivanju.

Ustavni sud je tim povodom naglasio da odluka da se Narodna skupština ne sastane,” nije nikakva pravna odluka, već obaveštenje predsednika Narodne skupštine nadležnim organima”.

Analizirajući procedure za proglašenje vanrednog stanja, prvu kada odluku donosi Narodna skupština i alternativnu, koja je primenjena u ovom slučaju, Ustavni sud je stao na stanovište da “ reprezentativnost, kao kriterijum kojem Ustav daje prednost u odnosu na efikasnost odlučivanja o vanrednom stanju, ustupa, voljom Ustava, a ne protivno toj volji, mesto efikasnosti”. Prema stavu najvišeg suda u državi, “čekanje” da se steknu uslovi za sastajanje Narodne skušptine mogu imati nesagledive štetne posledice i sprečiti državu da deluje hitno na otklanjanju uzroka proglašenja vanrednog stanja.

Ustavni sud je takođe na osnovu ove odluke, odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporene Odluke, što se odnosi na različite uredbe koje su donošene u toku vanednog stanja.

Nakon detaljne analize svih argumenata iznetih u inicijativama, Ustavni sud je zaključio da podnosioci inicijativa nisu dali razloge kojima bi potprepili tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenute Odluke, pa je inicijative odbacio kao neosnovane, što praktično znači da Ustavni sud smatra da je vanredno stanje proglašeno u skladu sa Ustavom.

Celo rešenje Ustavnog suda biće objavljeno i u Službenom glasniku zbog, kako smatra Ustavni sud, “šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti”.

Vanredno stanje u Srbiji proglašeno je 15. marta, radi sprečavanja širenja korona virusa (Covid19), a ukinuto 6. maja.

Tokom vanrednog stanja država je ograniničila pre svega slobodu kretnja, uvođenjem policijskog časa, kao i zabrane okupljanja, šetnji parkovima, izlazak iz stana starijima od 65. . . a bile su uvedene i druge zaštitne mere.





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

steva

25.05.2020. 16:04

Sad je valda jasno da je za "Dosta je bilo" dosta je bilo. Videlo se i ranije po njihovom ponasanju da nemaju pojma o pravnim zakonima i propisima. Stalno su mahali sa nekim, za njih zvanicnim, papirima, ali im je sada Ustavni sud valjda pokazao da nemaju pojma, nego samo lupetaju i to pretsednik narocito.DOSTA JE BILO !!! I DOSTA STE BILI !!! ADIOS.