Sindrom zatvora - jedna od posledica duge izolacije: Zbog virusa korona savete i lek za dušu zatražilo najmanje 4.000 građana

Ovaj strah prate nesanica i iritiranost, a sindromu su podložne osobe koje se i inače teško prilagođavaju promenama ili imaju različite psihološke probleme. U Srbiji je tokom epidemije najmanje 4.000 ljudi potražilo stručnu pomoć zbog mentalnih problema.

- "Sindrom zatvora" se odnosi na teškoće u socijalnim i životnim veštinama, koje se razvijaju pošto je neka osoba provela duži vremenski period u izolovanim institucijama, kao što su zatvori - kaže, za "Novosti", dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Život u takvim okolnostima, kako primećuje, odlikuje nedostatak nezavisnosti i odgovornosti, pa je povratak u "spoljašnji svet" često otežan.

- S obzirom na to da se takve osobe otežano snalaze u savladavanju svakodnevnih aktivnosti i obaveza, kod nekih to može izazvati i probleme mentalnog zdravlja: depresivnost, anksioznost i strah, kako od nesnalaženja sa izazovima svakodnevice, tako i od zaraze, s obzirom na to da pandemija i dalje traje, a lek, ni vakcina nisu otkriveni.

Da se ljudi sa teškoćama ne bi nosili na nekonstruktivne, loše i zdravstveno ugrožavajuće načine, preko zloupotrebe alkohola, droge i sedativa koje uzimaju na svoju ruku, potrebno je da potraže savet i pomoć stručnjaka. Zato je Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Klinikom "Dr Laza Lazarević", još 16. marta otvorilo Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći 0800-309-309, na kojoj 24 časa dnevno rade profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja i gde svi mogu besplatno da dobiju pomoć.

Dr Ivana Stašević Karličić

- Pozvalo nas je više od 4.000 građana, iz svih delova Srbije. U početku su zvali zbog informacija o samom virusu i načinima na koje mogu da zaštite sebe i bližnje, potom su se izdvojili oni koji su imali teškoće da se nose sa strepnjom, strahom i stresom, da bi u poslednjoj fazi pomoć najčešće tražili oni koji već imaju kontakt sa psihijatrom, ali nisu mogli redovno da ga održavaju, tražeći savete u vezi sa kontrolnim pregledima, korekcijom terapije i sl. - objašnjava dr Stašević Karličić.

I psihoterapeut Nebojša Jovanović slaže se da su socijalnu distancu lakše podneli oni koji su koronu doživeli kao objektivnu opasnost, pa je čak bilo i ljudi koji su izjavljivali da im je ovakav predah baš dobrodošao. Međutim, kako je virus trajao, kod nekih se nakupio bes, strah i neizvesnost šta će biti posle, da li će dobiti platu, da li će ostati bez posla, sledi li recesija, da li svetski moćnici koriste situaciju za postavljanje 5G mreže ili čipovanje kroz vakcine...

On ipak primećuje da probleme imaju oni koji ni pre epidemije nisu mogli lako da se nose sa životom. Zato oko mentalnog zdravlja opšte populacije, kako kaže, ne treba praviti histeriju kakva je napravljena oko same korone.