Povišen pritisak ima svaki drugi stanovnik Srbije, na udaru i mladi: Kongres o hipertenziji u Beogradu

Više od 500 lekara, uključujući i vodeće stručnjake za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, učestvije u Beogradu na Sedmom kongresu o hipertenziji, koji je počeo danas.

Od visokog krvnog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života. Zbog brojnih komplikacija, koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska, na ovogodišnjem Kongresu u fokusu će biti prevencija i lečenje obolelih, značajm multidisciplinarnog pristupa u lečenju i mnoge druge značajne teme. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj "radno zavisne hipertenzije".

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.

Kardiolozi, endokrinolozi, nefrolozi, vaskularni hirurzi, psihijatri,neurolozi, specijalisti medicine rada, specijalisti higijene i ishrane zdravih i bolesnih, govoriće o značaju gojaznosti, soli, vode za piće, ulozi dijetoterapije, fizičkoj neaktivnosti i neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti bez stručnog nadzora, primeni suplemenata u nastanku povišenog krvnog pritiska, sa posebnim osvrtom na ekonomski deo, odnosno koliko novca trošimo na lečenje ovih pacijenata.

Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.

- Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga su ovakvi kongresi važni kako bi se učesnici upoznali sa preporukama o dijagnostici, terapiji artrijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija, propisanim u poslednjim smernicama Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine - kaže prof. dr Stojanov.

Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od intereakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.

Prof. dr Vesna Stojanov

O ZABLUDAMA I NOVIM PREPORUKAMA

Predsednik Evropskog Udruženja za hipertenziju Krojc Rajnholdsa Univerziteta u Berlinu, govoriće o povezanosti lekova za hipertenziju sa nastankom karcinoma i razjasniće mnoge zablude koje su do sada objavljivane, s obzirom na to da brojne analize nisu dale čvrstu povezanost između antihipertenzivnih lekova i karcinoma.Doskorašnji predsednik Evropskog udruženja za hipertenziju Tsioufis Konstantinos sa Univerziteta u Atini, osvrnuće se na nove lekove protiv dijabetesa koji imaju i kardioprotektivni efekat, utiču na smanjenje vrednosti krvnog pritiska, telesne težine i samim tim smanjuju i nastanak srčane i bubrežne slabosti.Sa Univerziteta u Barseloni, gost u Srbiji biće prof. dr Antonio Coca, koji će govoriti o uticaju arterijske hipertenzije na nastanak srčane slabosti, s obzirom na to da je 47 odsto srčane slabosti posledica povišenog krvnog pritiska.O novim Evropskim preporukama govoriće gosti sa Univerziteta iz Zagreba- prof. dr Bojan Jelaković, prof. dr Ratko Stevanović i dr Živka Dika, dok će Đanfranko Parati iz Milana, govoriće o ulozi i značaju ambulatornog 24-ovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska.