Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, a od toga gotovo 2.000 građana izgubi život u Beogradu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Na kvalitet saobraćaja utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija, poput elektrane u Obrenovcu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, tokom 2018. godine nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene verdnosti, a ugroženi su još i Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica i Bor, navodi Politika.

Poslednje procene Svetske zdravstvene organizacije iz 2016. godine pokazuju da je zagađenje vazduha odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu.

Marijan Ivanuša, šef kancelarije SZO u Srbiji ističe da zagađenje vazduha može rezultirati različitim ozbiljnim bolestima. Procene ukazuju da je u 2016. godini više od polovine preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha bilo zbog bolesti srca i moždanog udara, dok je četvrtina umrla usled posledica bolesti pluća, uključujući i karcinom ovog organa.

Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je sa nepovoljnim ishodima rođenja bebe, kao što je mala porođajna težina ili preveremeni porođaj.

Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Od velikog značaja je stopa zagađenosti vazduha i trajanja izloženosti zagađenom vazduhu, pa i prisutnost više faktora rizika istovremeno. Zdravstveni rizik od zagađenja vazduha veći je kod ljudi koji su već bolesni,a ranjiva populacija su i deca i stariji ljudi. Članovi domaćinstava s malim primanjima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti podložniji su štetnim efektima, jer su obično lošijeg zdravlja, izloženi su više različitim faktorima rizika i obično imaju manji "kapacitet" za suprotstavljanje rizičnim faktorima - kaže Ivanuša.

Merenje

Za svaki od gradova s najvećim zagađenjem treba pogledati tačne rezultate merenja koja obavlja zvanična institucija, jer samo tako može dobiti uvid u pouzdane podatke.

Vazduh nije uvek zagađen, jer to nije trajno stanje, pa treba pratiti kratkoročne i dugoročne podatke, na primer broj dana u godini kada su vrednosti prevaziđene. Obično se prate određeni gasovi i sitne čestice (od 10 i 2,5 mikrona).

"Ne izlaziti iz stana kad je zagađeno"


Onda kada postoji povećana zagađenost vazduha treba izbegavati fizičku aktivnost napolju. Preporuka je da se tada zadržavamo u stanu,a ujedno se savetuje izbegavanje pušenja cigareta u životnom prostoru.

- Zagađenost vazduha je naročito uočljiva u gradovima koji se nalaze u dolinama i kotlinama, gde nema strujanja vazduha. Vazduh nije zagađen konstantno, tako da je značajno da postoje merenja i da ljudi imaju priliku da se informišu. Treba da podsetimo na to koliko je veliki problem pušenja u Srbiji, zbog koga prema procenama umire čak od 15.000 do 20.000 ljudi godišnje, a može se znatno lakše prevenirati - kaže Ivanuša.


(Politika.rs)