Milioni otišli na odštete: Teške posledice traljave reforme pravosuđa, za koju niko nije odgovarao

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

07. 12. 2019. u 12:02

Ogromne i štetne posledice reforme pravosuđa koja je sprovedena 2010. godine: najmanje 44 miliona evra je otišlo samo za nezakonite otkaze. Niko nije odgovarao za ove troškove

Милиони отишли на одштете: Тешке последице траљаве реформе правосуђа, за коју нико није одговарао

U Visokom savetu sudstva skrojena reforma pravosuđa / Foto I. Marinković

REFORMA pravosuđa iz 2010. godine koštala je građane Srbije najmanje 44,48 miliona evra, a do dana današnjeg niko za to nije odgovarao, iako je nekoliko sudija tadašnjeg Vrhovnog suda podnelo krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja protiv prvog sastava Visokog saveta sudstva. Toliko su državu koštale samo nadoknade sudijama i tužiocima koji su, u reformi, nezakonito ostali bez posla. Sporna reforma sprovođena je u vreme kada je ministarka pravde bila Snežana Malović.

Odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine, na posao je vraćeno 836 sudija i oko 75 zamenika javnih tužilaca. Svi oni su tužili državu i tražili nadoknađivanje izgubljenih zarada zbog nelegalnog gubitka funkcije, a većina je tražila i nadoknadu nematerijalnih troškova (pretrpljena duševna bol itd.)

Računica Ministarstva pravde pokazuje da je, ukoliko se uzme period od 1. januara 2010. godine, kada je reforma zvanično počela, pa do 30. septembra 2012. godine, samo na ime 35 odsto izgubljene plate, sa pripadajućim porezima i doprinosima, sudijama je nadoknađeno 1.629.724.000 dinara. Po istom osnovu je i za 75 tužilaca isplaćen iznos od 85 miliona dinara.

Računici treba dodati i iznos koji su sudije neko vreme primale, a nisu radile. Reč je o preostalih 65 odsto od mesečne apanaže, što za nereizabrane sudije i tužioce iznosi 3.184.487.000 dinara. Tu je i prosečna vrednost sudskih troškova i zatezne kamate od oko 350 miliona dinara, što sve zajedno iznosi 5.249.211.000 dinara ili po tadašnjem kursu 44.484.839 evra.

Za ovaj obračun uzimane su osnovne zarade sudija i tužilaca. Kada bi se računali i dodaci za godine radnog staža i dodatna primanja po drugim osnovama, koje su oni potraživali u pojedinačnim tužbama, isplaćeni iznos iz državne kase premašuje 44,5 miliona evra.

Odgovornost: Tadašnje članice VSS Snežana Malović i Nata Mesarović / Rade Prelić/Tanjug

Određeni broj sudija i tužilaca tužio je i za naknadu nematerijalne štete, ali Ministarstvo pravde, kako nam je rečeno, ne poseduje informacije o tim iznosima.

Krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, u oktobru 2014. godine, protiv članova prvog sastava Visokog saveta sudstva, među kojima su bile i bivša ministarka pravde Snežana Malović i nekadašnja predsednica VSS i VKS Nata Mesarović, podneli su kao građani Dragomir Milojević, predsednik VKS, Novica Peković, tadašnji predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, kao i sudije VKS Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

- Podneli smo krivične prijave, ali ih je Tužilaštvo odbacilo. Pošto smo uložili prigovor, po njemu je pozitivno odlučeno i naloženo da se sprovede istraga, ali, koliko ja znam, niko nije saslušan, niti je po tim prijavama ikada postupljeno - rekao je Milojević za "Novosti".

Dragomir Milojević / Foto Ž. Knežević

Posledice opštih izbora sudija i javnih tužilaca, koji su sprovedeni netransparentno i neustavno, osećaju se i danas, smatra državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.

- Neadekvatna mreža sudova nije dovela samo do ogromnih troškova u budžetu, zbog plaćanja troškova putovanja i odvojenog života sudija, već je direktno uticala i na dostupnost pravde građanima. Neustavni reizbor nije samo koštao državu milijarde zbog plaćanja materijalne štete (neisplaćene plate), kamata i troškova postupaka, već je to bio nezapamćeni napad na stalnost sudijske i tužilačke funkcije i njihov integritet.

DUGOVI VEŠTACIMA I POROTNICIMA

MINISTARSTVO pravde je, po Ilićevim rečima, 2012. godine nasledilo dugovanja prema advokatima, sudskim veštacima, sudijama porotnicima, kao i po drugim osnovama (ne računajući kredite) od oko 5,3 milijarde dinara, što je u tom trenutku bilo skoro 43,8 miliona evra. Samo advokatima za službene odbrane, veštacima i porotnicima dugovano je 2,3 milijarde. U međuvremenu su dugovi isplaćeni, kažu u Ministarstvu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

doki

07.12.2019. 23:38

Suspendovane sudije su ekspresno dobili pravosnažne presude zahvaljujući svojim kolegama u sudnicama,a penzionisani pripadnici vojske od 2008 godine traže povećanje penzije kao i svim ostalim penzionerima 11,06% i nemogu da dobiju bez obzira na presude Ustavnog suda ali će valjda sudije u sudnicama konačno uzeti zakon u ruke i donijeti pravičnu presudu nakon 11 godina trajanja sudskog spora. Na kraju "sve će to narod pozlatiti".