MUŽ i žena sa troje dece, ulogorili se ispred Ambasade Kanade u Beogradu. Naslonjeni na rančeve i torbu, promrzli, zbunjeni, pomalo ljuti čekaju da ostvare svoja prava. Porodica Kalifa, poreklom iz Libije, odlučna je da ode preko okeana. Na trotoaru ispred zgrade ambasade u Ulici kneza Miloša juče su započeli protest. Ne planiraju da odustanu, dok ne dobiju ulazne vize za Kanadu.

Pročitajte i: “Ako je dobro Srbima u Hrvatskoj dobro je i Hrvatima”: Predsednik SNV upozorava na nerazumni strah od ćirilice

Sinovi Septimio Sever (16), Aksel Sever (11) i Enaro Sever (9) imaju kanadsko državljanstvo, a roditelji Amran i Afaf libijsko. Oni su azilanti u Srbiji, i ne žele ovde da ostanu, a u Libiju ne mogu da se vrate zbog rata.

- Srpska država i narod učinili su sve što su mogli za nas. Pomogli su nam mnogo i bili bismo bezobrazni da tražimo još - govori nam Amran. - Moja deca su Kanađani i Kanada bi trebalo da preuzme brigu o njima. Zašto ovde da budemo teret? Zašto Srbija treba da vodi brigu drugih država?! Zašto moja deca ne mogu da se vrate u zemlju gde su rođeni?! Ne želimo više da opterećujemo Srbiju i moja deca moraju da se vrate tamo gde su rođena.

Braća Septimio, Aksel i Enaro suznim očima gledaju u portirnicu, kao da mole da ih puste.

- Kanađani se hvale da su velike demokrate, da poštuju prava žena i dece, naročito maloletnika. A, zašto sada ne reaguju, nego ostavljaju svoju decu na ulici - zabrinut je Amran. - U njihovom ustavu, kao i u brojnim konvencijama o pravima deteta stoji da decu ne bi trebalo odvajati od roditelja, a da je obaveza države da brinu o njima. Nije mi jasno zašto se Kanađani ne ugledaju na srpskog ministra spljnih poslova Ivicu Dačića i ne učine isto što je on uradio za decu Slavice Burmazović.

Amran odaje utisak čoveka koji ne odustaje. Danas je razgovarao sa kanadskim konzulom Fransoa Lavirtom.

- Najpre nas je upitao šta ćemo u Kanadi i rekao da moramo da se vratimo u Libiju - kaže Amran. - Posle naših molbi obećao je da će pokušati da nam pomogne, jer niko ne želi da bude izbeglica.

Amran Kalifa

Kalifa je došao u Beograd krajem osamdesetih na studije arheologije i tokom turbulentnih devedesetih priveo ih je kraju. Vratio se u Libiju, pa opet u Srbiju na magistarske studije, a potom ponovo kući gde se oženio. Suprugu Afaf je upoznao u Tripoliju. Odselili su se u Kanadu. Tamo je dobio stipendiju za doktorske studije i - sinove.

- Najveća greška je što smo napustili Kanadu, ali bilo je jednostavnije da doktoriram u Srbiji, gde sam studirao - objašnjava Kalifi. - Došao sam sa porodicom u Beograd. Stigla je 2011. godina i Arapsko proleće kada je svrgnut Moamer el Gadafi. Nismo imali gde da se vratimo. Kanađani su nas više puta, bez objašnjenja, odbili za vizu. Jedini način da završim studije i da moja deca završe školu bio je da tražim azil u Srbiji.

Ovaj arheolog srpski govori kao da mu je maternji, i još četiri jezika. I pored toga jedva je preživljavao sa svojom porodicom. Živeli su u iznajmljenom stanu, a kada je Amran izgubio posao porodica je ostala bez krova nad glavom.

- Izgleda, nažalost, da ćemo živeti ovde, na ulici. Dosad smo iznajmljivali stan, ali sad nismo više u mogućnosti da plaćamo kiriju. Ni deca više ne mogu da idu u školu - zabrinut je Amran, koji je 2012. pokrenuo projekat za zaštitu arheološkog nasleđa od islamističkih fundamentalista koji su zagospodarili Libijom.

Dobijao je, kaže, otvorene pretnje. U ideologiji islamista očuvanje arheološkog nasleđa znači da je neko protivnik islama i da promoviše hrišćanstvo.

- Već tad sam znao da povratak u Libiju ne dolazi u obzir. I, kad bismo se vratili, neprekidno bih strahovao za bezbednost dece - kaže zabrinuti otac.

BORBA ZA IME

NAJSTARIJEM sinu Amran je dao ime po rimskom imperatoru Septimiju Severu.

- Tek posle dve godine uspeo sam da ga sa tim imenom upišem u knjigu rođenih. Tada sam se izborio za pravo svog deteta, uveren sam da ću i ovog puta uspeti - ne gubi nadu ovaj hrabri Libijac.

SRBI SU VELIKI NAROD

ISPRED Ambasade Kanade, tokom celog dana porodicu Kalifa obilazili su prijatelji. Dolazili su da im daju podršku, kad već ne mogu da im pomognu. Dirljivo je bilo kada su sa učiteljicom stigli Akselovi i Enerovi drugari.

- Srbi su uvek bili dobri prema nama - kaže Amran. - Sad znamo ko je veliki narod, a ko samo priča da je veliki.