“Ako je dobro Srbima u Hrvatskoj dobro je i Hrvatima”: Predsednik SNV upozorava na nerazumni strah od ćirilice

SITUACIJA u Vukovaru u političkom i međunacionalnom smislu nije dobra, a poruke koje čujemo sve su lošije kako vreme prolazi. Od sednice Gradskog veća, održane pre mesec dana, dodatno je narušena atmosfera odlukama koje onemogućuju svaki dijalog između vlasti i političkih predstavnika srpske zajednice.

Pročitajte još: Supruga mu ima srpsko poreklo, a on bi da prekopa Jasenovac: Ko je Miroslav Škoro i kako je zapalio hrvatsku desnicu

Ovako, za "Novosti", uoči današnjeg programa "Kolone sećanja" u Vukovaru, koja se održava u znak sećanja na ulazak jedinica JNA 1991. u ovaj grad, govori Boris Milošević, odnedavno predsednik Srpskog narodnog veća. Pravnika iz Šibenika dočekali su svi problemi na koje nailaze Srbi u Hrvatskoj već godinama, u trenutku kada se međunacionalni odnosi u nekim gradovima u Hrvatskoj, poput Vukovara, još više komplikuju.

Pročitajte još: Selektor Hrvatske posle plasmana na EP: Ovo je za Vukovar i Škabrnju

- Imali smo periode napretka u međunacionalnim odnosima, pogotovo nakon Sanaderove čestitke pravoslavnog Božića 2004. Međutim, ulaskom Hrvatske u EU situacija se pogoršala. Tada počinje referendumska kampanja protiv ćirilice kao neprijateljskog pisma. Država je u tom pogledu potpuno zakazala - ističe Milošević.

* Šta bi trebalo uraditi da napokon počne da se primenjuje ustavni zakon koji reguliše i upotrebu ćiriličkog pisma?

- Taj strah od ćirilice je zapravo strah od Srba i on je u potpunosti iracionalan. Često ističem da ako je u Hrvatskoj dobro Srbima, sigurno je dobro i većinskom hrvatskom narodu. Hrvatska je još 1997. pri ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima dala izjavu da će štititi, i podsticati upotrebu srpskog jezika. Nažalost, u praksi je malo toga učinjeno. Deo hrvatskog društva ne prihvata da ćirilica treba da bude deo javnog prostora, ali mi ne smemo da odustanemo, već idemo korak po korak u primeni zakona.

* Da li se ćirilica igde upotrebljava, u gradovima i mestima gde žive Srbi?

- Upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma zakonska je obaveza u 23 opštine i grada. Zakon je propisao na koji način se to realizuje, od materijala za sednice veća, do naziva ulica. Ipak, još nemamo nijedno mesto u Hrvatskoj gde je sve u potpunosti ispoštovano.

* Revizionizam i pokušaji prekrajanja istorije sve su češći u Hrvatskoj?

- Prisutan je preko raznih lažnih istraživača koje podržavaju pojedini društveni krugovi, a dobijaju novac za svoje delovanje i od države. Cilj je da se ustaški pokret i država NDH dekriminalizuju u što je većoj meri moguće, a da se antifašistički partizanski pokret kriminalizuje. Srbi koji su ustali na oružje protiv zločinačke NDH i fašizma se prikazuju isključivo kao četnici koji su "ustali protiv hrvatske države". I mesta zločina se brišu, primer je logor Slana na ostrvu Pagu. Tamo nema nikakvog obeležja da je bio logor jer tablu neko stalno razbija.

* Mnogi preostali Srbi u Hrvatskoj žive u veoma teškim uslovima, koliko im SNV pomaže?

- Srpsko narodno veće pruža podršku svojim sunarodnicima kroz mnogobrojne programe. Pružamo besplatnu pravnu pomoć u borbi za ostvarivanje zagarantovanih prava, izrađujemo i sprovodimo projekte važne za zajednicu kroz fondove EU. Imamo i socijalni, ali i program kapitalnih investicija kojim ulažemo u obnovu društvenih domova i objekata važnih za srpsku zajednicu. Mladima dajemo podršku kroz stipendije putem društva "Privrednik" i kroz Političku akademiju SNV čime ih ohrabrujemo da se aktivnije uključe u zajednicu. Programa i aktivnosti je mnogo, ali problema nažalost još više.

NISU SVI ZA GOVOR MRŽNjE

POSTOJE li i neki pozitivni primeri koji Srbima u Hrvatskoj ulivaju nadu da je suživot moguć?

- Koliko god da je prisutan govor mržnje u javnom prostoru, on ipak nije prihvaćen od većine stanovništva. I "crni" primeri, poput napada na dva sezonska radnika srpske nacionalnosti na Braču, imaju pozitivnu stranu priče. Kolege Hrvati stali su u njihovu odbranu i bili im zaštita od napadača.