Komentar: Nebriga o niškom blagu

KADA je Vlastimir Petrović kupio kuću u Nišu, nije ni slutio šta se u njoj krije. Iskopavajući podrum 2006. godine, pronašao je grobnicu sa Hristovim monogramom od izuzetne vrednosti. O svom trošku je popločao prostor i do vrednog arheološkog otkrića napravio stepenište. I čeka, evo, punih 13 godina.

Čeka da se neko iz gradske uprave seti da makar uvedu rasvetu i zastakle prostor, kako vredno kulturno bogatstvo ne bi bilo samo za njegove, nego i za oči posetilaca. Tako se u gradu gde je rođen car Konstantin, čime smo se i te kako dičili prilikom proslave 1700-godišnjice Milanskog edikta, odnose prema izuzetnom nasleđu.

PROČITAJTE JOŠ: PROČITAJTE JOŠ: Nišlija kupio kuću, pa u podrumu pronašao sedamnaest vekova staru rimsku grobnicu: Sada je razočaran nebrigom

Istorijska i kulturna baština Niša poznata je izvan granica Srbije. Arheološka nalazišta, poput Medijane, Humske čuke i sličnih, svakako su najpoznatija i najistraživanija. Malo se, međutim, zna o bogatstvu iz ranohrišćanskog perioda, kada je tadašnji Naisus doživeo najveći procvat. Baština koju Niš ima u bazilikama i grobnicama s početka nove ere poznata je, nažalost, samo niškim arheolozima i tek malom broju građana.

Na lokaciji nekadašnje industrije tekstila "Niteks", pošto ju je italijanski "Beneton" otkupio, otkrivene su na desetine grobnica. One su sačuvane od rušenja, ali zatvorene za javnost, iako je opšta ocena da predstavljaju arheološke bisere.

Ne moraju gradski oci u Nišu da idu daleko da bi naučili ponešto. Recimo, do Bugarske, gde su ranohrišćanske grobnice ispod Crkve Svete Sofije, u glavnom gradu susedne nam zemlje, prava atrakcija. Ili do mađarskog Pečuja, gde je uređeni kompleks rimskog grada Sofijane. Ali u Konstantinovom gradu konstantno nemaju sluha za takve poduhvate.