JELENA Đoković, supruga najboljeg svetskog sportiste, teniskog asa broj jedan, globalna je direktorka Fondacije "Novak Đoković", koja se bavi humanitarnim radom, projektima podrške porodici, ranom razvoju dece, pomoći mladima da započnu i napreduju u karijeri. Uz mnogobrojne uloge koje joj život dodeljuje i kojim se, kako u otvorenom razgovoru, za "Novosti", kaže, trudi da živi život sa svrhom, tu je i ona kao Novakova supruga. To što društvo ponekad ima potrebu da pojedince "prepoznaje kao nečije", ili kroz "ulogu koja ih lakše opisuje", njoj ne predstavlja problem.

* Osećate li teret kao supruga Novaka Đokovića? Koliko vam je važno da budete uspešni i ostvareni jednako u svom poslu?

- Generalno gledano, uvek smo od strane društva prepoznati kao nečiji. Na početku smo nečija deca, pa radimo za nekog, nečiji smo partner, prijatelj, pa majke i očevi... Moja uloga kao Novakove žene je poprilično za mene draga i vredna. Biram da ne doživljavam stvari koje mi se događaju kao teške i samim tim i ta uloga, koja mi je trenutno prominentno dodeljena, ne predstavlja poteškoću. Naprotiv, baš zato što imamo skladan odnos, mogu da je doživljavam i kao sve ono što mi treba u životu.

PROČITAJTE I: KONFERENCIJA "ORIGINALNI RAZGOVORI": Učili mlade kako lakše do posla

* Da li biste ponovo izabrali isti put kao do sada, obrazovanje, humanitarni rad, Fondacija...?

- Da, moj put je ovakav i spontano se dešava. Bilo bi vrlo nezahvalno sa moje strane za sve što sam dobila u životu da kažem da bih nešto menjala. Naprotiv, baš želim da živim život sa zahvalnošću, da prepoznajem i stvari koje mi se manje sviđaju kao vrlo vredne u procesu mog razvoja.


* Koji savet dajete mladima, čega treba da se drže kako bi ostvarili svoje snove?

- Prvenstveno moraju da znaju šta je njihov san. A, teško je kada smo mladi da znamo konkretno šta nam je san, već šetamo od jednog do drugog, spoznajemo sebe u različitim ulogama i kada mislimo da smo sve saznali, desiće nam se iskustvo koje će nas potpuno iznenaditi. Nema proračunatih rešenja. Život nas tera da izađemo iz zone komfora. Ne volim da savetujem, jer nema konkretnih odgovora. Da je Bog želeo da nam da smernice, svi bismo znali gde idemo, ali baš je želeo da lutamo da bismo otkrili put. Poput priče "Čarobnjak iz Oza", cela priča je o tome da sve ono što pokušavamo da pronađemo negde drugde, zapravo je sve vreme u nama.

* Dosta putujete i srećete veliki broj mladih, koliko su ljudi iz Srbije spremni da osvoje svet?

- Naši mladi nisu u zaostatku ni po čemu. Na gotovo svim fakultetima koje sam posetila širom sveta, susretala sam se sa našim studentima koji su izuzetno vredni, ambiciozni, entuzijastični. Svuda smo spremni da pomažemo jedni drugima. Činjenica je da su naši ljudi vrlo uspešni i izvan granica naše zemlje, jer ono najbolje nose u sebi i ponosno predstavljaju.


* Da li mladi imaju dovoljno samopouzdanja i koliko je vera u sebe važna?

- Imaju puno samopouzdanja, što je dobro. Ali, mladi ne treba da zaborave da time što su dobili diplome i izgrađivali sebe 10 ili više godina, nisu završili svoj proces učenja i da stalno moraju da uče i rade na sebi. Da onog trenutka kada su dobili diplomu, taj proces nije gotov.


PROČITAJTE I: PROMOCIJA PREDUZETNIŠTVA: Fondacija "Novak Đoković" i Privredna komora Srbije


* Da li verujete da vaš primer i primer vašeg supruga mogu da budu dobar primer mladim ljudima?

- Svoj život živimo autentično, sa svrhom koju mi prepoznajemo i na kojoj radimo. Da li je to nešto što bi nekome bilo primer, možda, ali ne živim život spolja. Živim ga iznutra. Ne razmišljam kako ću nekoga danas da inspirišem, već kako ću danas da živim najbolju verziju sebe i da živim sa svrhom. Dosta se brinemo o tuđim dvorištima, tuđim mišljenjima i tada najmanje radimo na sebi. A to nisam mogla da znam kao mlađa. To sam morala da učim, kroz sopstvena iskustva i greške. Mladima treba dati tu dragocenost da uče na sopstvenim greškama.


* Da li ste isplanirali gde ćete živeti kada Novak "okači reket o klin", da li će to možda biti Srbija?

PLEMENITOST SE GAJI ODMALENA * SMATRATE li da su humanost i plemenitost istinske vrednosti koje čovek treba da neguje? - Fondacija "Novak Đoković" je i osnovana da bi se bavila humanitarnim radom, da bi povećala uticaj i ostvarila trajne promene u društvu tako što ćemo pomagati i ulagati na ključnim mestima - u rani razvoj, porodicu, osnaživanje mladih. Čvrsto verujem da je prvih nekoliko godina u životu deteta najbitniji period za njegovo kasnije formiranje kao čoveka. Zbog toga je najveći broj aktivnosti Fondacije usmeren ka mališanima - za 11 godina našeg rada obnovili smo i izgradili 43 vrtića u Srbiji, podržali više od 980 porodica, a kroz programe ranog razvoja do sada je prošlo više od 22.000 dece.


- Živim u sadašnjem trenutku. Trenutno, živim u avionu (smeh...). Ali, živećemo tamo gde naša deca budu mogla najbolje da se razvijaju, gde budu najbolji uslovi za njih. Uglavnom se svi roditelji i porodice upravljaju ka tome, ka deci. Tako ćemo se i mi upravljati - prema našoj deci.

* Novak Đoković prepoznat je kao istinski ambasador Srbije. Koji su to, po vama, jedinstveni predstavnici naše zemlje u svetu?

- Kroz platformu "Original" dajemo vidljivost mladim ljudima koji možda nisu do sada bili prepoznati od strane društva i trendova koji se pojavljuju i smenjuju. Dajemo im vidljivost i dajemo im na značaju. Smatramo da su vredni pažnje. Kroz platformu "Original", biramo te naše ambasadore, oni sami sebe predstavljaju kao takve.


ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA

* KAKO doživljavate društvene mreže, mislite li da mogu da budu pogubne po decu?

- Društvene mreže posmatram kao priliku. Uglavnom, dosta stvari koje se dešavaju u našim životima posmatram kao dobre prilike za razvoj. Teško je, međutim, u današnjem svetu, kada je mnogo stvari ekstremno, proceniti šta je dovoljno kvantitativno, koliko vremena treba da izdvojimo za društvene mreže i uopšte na digitalnu revoluciju. Činjenica je ona da je svuda oko nas i da ne možemo da je izbegnemo. Balans je bitan, svako treba da pronađe svoj.