Lekovi za pritisak i dalje u upotrebi

PACIJENTI koji uz lekove za povišeni pritisak piju neki od 41 različitih oblika i doza diuretika, od ukupno 15 proizvođača prisutnih na našem tržištu, od petka su u panici: zovu lekare, raspituju se da li odmah da prekinu sa terapijom... To je posledica u javnosti pogrešno interpretiranog pisma Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) o riziku od nemelanomskog karcinoma kože povezanog sa primenom hidrohlortiazida. Nikakvog hitnog upozorenja lekarima, kao ni poziva pacijentima da hitno dođu na pregled, nije bilo, osim u pojedinim medijima, a pismo koje je na svom sajtu objavila ALIMS zapravo je uobičajeno uputstvo lekarima u postupku stalnog praćenja neželjenih efekata lekova.

Lekovi koji sadrže hidrohlortiazid ne povlače se sa tržišta i sve ostaje kao i do sada, s tim što i lekari, i pacijenti ubuduće treba da obrate više pažnje na mogućnost pojave izuzetno retkih tipova karcinoma kože, na čiju povezanost su ukazale neke nove studije.

- Primena ovih lekova se nastavlja, jer je korist od njih velika - kaže Pavle Zelić iz ALIMS. - Pismo je samo mera opreza i izdato je i u Hrvatskoj, i drugim zemljama Evropske unije. To je regulatorna mera, čiji je cilj da budemo oprezniji - da lekari i pacijenti obrate pažnju i na kožu.

Hidrohlortiazid je, prema rečima našeg sagovornika, diuretik supstanca, koja se široko primenjuje kod hipertenzije i raznih drugih stanja. Rezultati dve studije u Danskoj na pacijentima, koji su 11 godina koristili lekove sa tom supstancom, pokazali su da je učestalost mogućnosti dobijanja nemelanomskih karcinoma kože, koji su inače izuzetno retki, nešto povećana.

PROČITAJTE JOŠ - Od melanoma u Srbiji godišnje oboli 650 ljudi

- Za planocelularni karcinom učestalost je jedan do 34 na 100.000 pacijenata, a sada se povećava 4,7 puta - objašnjava Zelić. - Bazocelularni karcinom javlja se kod 30 do 150 na 100.000 ljudi i prema novim studijama sada se povećava 1,3 puta. Verovatnoća obolevanja je i sa tim veoma mala.

Savet za pacijente, prvenstveno one koji duže od 11 godina piju te lekove, jeste da prate sve promene na koži i odmah obaveste lekara ukoliko primete neuobičajene pojave.

Dr Nevenka Dimitrijević iz Srpskog lekarskog društva, kaže za "Novosti", da u primeni ovih lekova nema ničeg novog alarmantnog:

- ALIMS je dužna da objavi sve novo što se otkrije u svetu vezano za neželjena dejstva lekova i to su savesno i uradili. Svaki lek ima dobra i loša svojstva, i mogućnost neželjene interakcije sa drugim medikamentima, i zato je uvek važno dobro odmeriti terapiju.

ZDRAVSTVU 200 MILIONA EVRA

UPRAVNI savet Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) odobrio je kredite u vrednosti od skoro 1,1 milijardu evra za socijalne projekte u 11 evropskih zemalja, pri čemu je za Srbiju izdvojila najveći iznos. CEB je odvojio 200 miliona evra kredita za Vladu Srbije, za ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, navodi se u njihovom saopštenju. Ovim sredstvima finansiraće se nadogradnja zdravstvenih ustanova u dvadesetak gradova u Srbiji. Od toga će koristi imati, kako se procenjuje, blizu 1,3 miliona ljudi, uključujući pacijente i medicinsko osoblje.

PROČITAJTE JOŠ: Šta utiče na kvalitet vazduha koji udišemo?

LONČAR: UPOZORENjE U PRAVO VREME

MINISTAR zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je u petak da svaki lek ima svoje dobre i loše efekte i da je najvažnije to što su o mogućim štetnim posledicama supstance (hidrohlortiazida), obavešteni lekari, ali i oni koji lekove koriste.

- Najbitnije je što je od institucija izašlo upozorenje da lek može da izazove posledice i da su alarmirani sve koji propisuju lek i koji ga koriste, da obrate pažnju da li dolazi do promena na koži i ako dolazi da ih odmah prijave i da se urade dodatne analize - rekao je Lončar. - Upozorenje je stiglo od Evropske agencije. U Srbiji se ništa ne krije i čim se sazna za moguće neželjene posledice nekog leka sve se odmah publikuje.