Шта утиче на квалитет ваздуха који удишемо?

Најугроженији су градови где је густина становништва највећа, као што су Београд и Нови Сад. Традиционално у зимском периоду, Ужице, Косјерић, Ваљево, као и многа друга места, имају проблем због грејањаи географско-метеоролошких услова.

Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је ваздух у Србији приближног квалитета као и у земљама централне и источнеЕвропе, што значи да у одређеним зимским месецима постоје прекорачења концентрација загађујућих материја. У највећем броју случајева, узрок је људско дејство на животну средину. Свакако производња енергије односи један велики део у целокупном загађењу, као и саобраћај, али и застарели и неефикасни начини загревања домова врло често имају пресудан утицај на квалитет ваздуха у зимском периоду.

Од болести изазваних лошим квалитетом ваздуха, према проценамаСветске здравствене организације, у Србији годишње умре 6.000 људи.

Да би се побољшао квалитет ваздуха у нашој земљи и смањио број оболелих и умрлих, Министарство за заштиту животне средине формирало је Радну групу за смањење аерозагађења.
На загађеност ваздуха пре свега утиче густина насељености, док у неким градовима загађеност умногоме зависи од географског положаја и климе, као што су места која се налазе у котлинама.

Косјерић је управо општина која је смештена у котлини, са великим бројем хладних дана, и где је у зимском периоду године повећана загађеност ваздуха управо због великог броја индивидуалних ложишта.

Мерења квалитета амбијенталног ваздуха показују да су у зимском периоду загађења ваздуха у Косјерићу честа, док се у летњем периоду Косјерић може похвалити одличним квалитетом ваздуха.

Подаци Агенције за заштиту животне средине говоре да од краја априла до краја септембра у Косјерићу није било прекорачења дневних граничних вредности, док је са почетком грејне сезоне квалитет ваздуха поново постао проблематичан, као што је био и случај у зимским месецима на почетку године.

У периоду од јуна до 1. октобра 2018. године може се рећи да је ваздух у Косјерићу био задовољавајућег квалитета, а концентрације праћених полутаната су биле испод граничних вредности, каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Агенција у оквиру државног мониторинга квалитета ваздуха прати концентрације сумпор- диоксида, азот-диоксида, угљен-моноксида, приземног озона и суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5 микрометара на аутоматској станици у Косјерићу, континуирано 24 сата дневно свих 365 дана у години.

Да ли мерења која врши Агенција показују сезонске трендове, односно да ли постоје периоди са израженим лошим параметрима квалитета ваздуха и периодима у којима је квалитет ваздуха добар?
Управо тако, евидентне су разлике у концентрацијама загађујућих материја, посебно суспендованих честица, које и бележе најчешћа и највећа прекорачења у Косјерићу на годишњем и сезонском нивоу.

У периоду јануар-април било је 53 дана са прекорачењем дневне граничне вредности суспендованих честица ПМ10. У летњој половини године, са престанком грејне сезоне и променом метеоролошких услова који онемогућавају задржавање и нагомилавање загађујућих материја у нижим слојевима атмосфере, гранична вредност ПМ10 није прекорачена односно регистроване су концентрације које су у оквиру прве категорије квалитета ваздуха.

Концентрација полутаната у било ком насељеном месту, наравно у зимском периоду, су последица њихових емисија из индустрије, саобраћаја, као и индивидуалних ложишта.

Када се уз то зна да су зими чести периоди стабилне стратификације атмосфере, праћене температурним инверзијама, ниским температурама, временом без ветра и немогућношћу транспорта ваздуха у вертикалном смеру, намеће се недвосмислен закључак да тада долази до вишедневног повећања концентрација полутаната, посебно ПМ честица у приземном слоју ваздуха.

Географски положај Косјерића у долини, са вишеструко смањеним природним проветравањем, повећава негативан утицај поменутих уобичајених метеоролошких појава.

Анализом концентрација ПМ честица у јануару и фебруару 2018. године (7.1-28.2.2018.) у време редовног годишњег ремонта цементаре уочено је да су максималне забележене концентрације биле регистроване независно од емисија из поменутог оператера, односно да су индивидуална ложишта и географско-метеоролошки услови доминантан узрок прекорачења дневних граничних вредности овог полутанта.

Радовић наводи да то што концентрације варирају од периода до периода је стручно разумљиво, као што се и велика прекорачења која могу угрозити здравље грађана дешавају у епизодним периодима.

Легитимно је право да грађани и доносиоци одлука имају правовремену и тачну информацију о стању квалитета ваздуха и то Агенција успешно ради у континуитету, а на доносиоцима одлука је да мерама спрече или умање ефекте загађења.

Самим тим намеће се закључак да су неопходна стална мерења на још већем броју мерних места, како би се утврдила тачна слика квалитета ваздуха и стварних извора загађења, јер видимо да чак и у малим местима и уз присуство индустрије (Косјерић), неефикасни и застарели системи грејања могу имати већи утицај на квалитет ваздуха (и последично на здравствену слику становништва) од индустријских постројења, наравно ако се та постројења придржавају строгих еколошких норми, као што је случај са ТИТАН Цементаром Косјерић.

(ПР)