JUBILEJ “NOVOSTI”: U prvom planu je bio čovek

ODLAZAK kosmonauta u svemir danas više nikoga ne uzbuđuje, jer je to već postala normalna stvar, pa im ni novinari više ne ustupaju mesta na prvim stranicama. Ali, stariji čitaoci se sećaju kakvo je uzbuđenje vladalo kada je više od pola stanovništva one predratne Jugoslavije noć između 20. i 21. jula 1969. probdelo ispred televizora u iščekivanju trenutka kada će prvi čovek kročiti na Mesec.

"Novosti" su tada pitale čitaoce: "Šta će reći Nil Armstrong kada kroči na Mesec?" Niko tada nije pogodio da će njegove prve reči biti: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."

Ubrzo posle povratka na Zemlju komandanta misije "Apolo 11" i ostalih članova Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina počela je njihova turneja, a jedna od zemalja koje su posetili bila je i tadašnja Jugoslavija. Pripreme za doček trajale su mesecima, a novinari "Večernjih novosti" opisali su dan njihove posete 18. oktobar 1969. kao jedan od najznačajnijih u istoriji Beograda, sa gužvama na ulicama koje dotad nisu viđene.

"Nikada ljudi na Zemlji nisu bili tako ujedinjeni kao u želji da uspe vaš poduhvat", prve su reči koje su bile upućene pridošlim astronautima. Priliku da izveštava sa ovog događaja dobio je ugledni novinar Vojin Vitezica, koji je bio i filmski kritičar našeg lista, jedan od najuticajnijih u tadašnjoj državi.

- Ljudi koji su bili na Mesecu sada su među nama - nije skrivao oduševljenje Vitezica. - Tu su, pred nama ljudi, jednostavno odeveni u sivkasta odela, sportskog ponašanja, osmeha, a te ruke koje sada drže olovku ili slušalicu za prevod, doticale su pre tri meseca površinu Meseca...

ASTRONAUTI su na poklon predsedniku Josipu Brozu doneli snimak ploče koju su ostavili na Mesecu, kao i uzorak tla sa Meseca, koji se još čuva u Muzeju Jugoslavije u Beogradu kao "kamen s Meseca", a poseta astronauta trajala je dva dana.

PROČITAJTE I: JUBILEJ "NOVOSTI": Prvi smo stigli u Vijetnam

Tih godina naslovne strane "Večernjih novosti" bile su ispunjene tekstovima o nadmetanju Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza u osvajanju kosmosa. Čitaoci našeg lista su iz dana u dan budno pratili šta se događa sa sovjetskim kosmonautima Georgijem Dobrovoljskim, Vladislavom Volkovim i Viktorom Pacajevim, koji su se u junu 1971. otisnuli na daleko putovanje. Proveli su 22 dana u svemiru i tako postavili rekord. Na put kući krenuli su 30. juna i njihova kapsula uspešno je sletela na bespuća stepa Kazahstana, ali sovjetski tehničari otkrili su mrtvu posadu. Novinari "Novosti" su zajedno sa kolegama iz celog sveta iz dana u dan pokušavali da doznaju šta se zapravo dogodilo, kako su trojica vrhunskih pilota sletela mrtva.

PORED mnogih stalnih rubrika koje su se u "Večernjim novostima" smenjivale tokom vremena, poseban šarm imala je rubrika Juga Grizelja "Iz mog ugla". Proslavljeni reporter, nekadašnji golootočanin i prvi predsednik Udruženja novinara Srbije punih sedam godina od 1969. do 1976. objavljivao je svoje komentare na 38 redova.

Grizelj je birao teme iz novina, iz komšiluka, iz susreta, u prolazu, koje su se ticale svakodnevnog života, malih i velikih muka običnih ljudi, ali i ozbiljnih društvenih i političkih problema. Osnovna poruka svih tih tekstova, koji su uvek imali svoj stubac na petoj strani, bila je da se moraju voleti i poštovati čovek i njegovo dostojanstvo, da ništa nije crno-belo i da ne treba i ne valja o bilo čemu suditi namah, presecati preko panja, da svako ima pravo na svoju istinu. I drugi novinari "Večernjih novosti" čvrsto su se držali tih pravila.

- Pošto novinari umiru mladi, pošto je to težak posao, a plata nije osobita, pošto ceo dan i celu noć treba ganjati neke rubrike i neke ličnosti, pošto svako može da vas opali kad hoće i kako hoće, postavlja se prirodno pitanje: zašto svi mi nismo pobegli iz novinarstva - govorio je Grizelj. - Novinarstvo čoveku postane totalna opsesija. To uopšte i nije posao, to je jedno totalno zarobljeništvo i totalna opsednutost.

GOVORIO je Grizelj da zadovoljstvo nije u tome da se razgovara s kraljevima, nego da se otkrivaju zanimljivi ljudi, a njih ima toliko da čovek toga nije ni svestan.

- Otići kod predsednika Ujedinjenih nacija u Njujork ili kod predsednika švajcarske republike - to je luk i voda - govorio je on. - Mnogo je zanimljivije i uzbudljivije, a i ljudskije, napraviti intervju sa profesorkom Božinović - koja je za poslednjih deset godina spasla dve hiljade ljudi od infarkta.

Grizelj je isticao da je najvažnije da u novinarstvo stignu dobri ljudi, "da bude što manje mućkova, što manje mrzovoljnih i zločestih ljudi, što manje čovekomrzaca, onih koji do podne mrze sebe, posle podne ceo svet".

- Najopasniji su oni koji misle da su u nečemu bili prikraćeni u životu, pa takvi stignu u novine - i počnu da gone sve redom, da pronalaze u svakom čoveku ono što je najgore u njemu, da u svemu vide aferu, da u svemu vide zlu nameru. Ako niste dovoljno dobričina, ako ne gledate stvari očima deteta, ako ne volite sunce, ako ne volite da se igrate, ako ste pesimista - vama će sve čega se dotaknete u životu biti sumnjivo. E, kad takav jedan mrzovoljac stigne u novine i kada počne da ganja u svojim člancima i reportažama ljude oko sebe - to je čitava tragedija. Odjednom iz novina počnu da ispadaju samo neprijatelji, samo kradljivci, samo falsifikatori. Opasnost od takvih novinara je ravna opasnosti od atomske bombe. Znate, kada jednom ocrnite jednog čoveka, nema više tog sapuna kojim ga možete oprati.

MNOGE kolege, koje su u to vreme bili mladi novinari, pamte njegove reči:

- Kada treba čoveka pohvaliti, ili ispričati o njemu lepe stvari - nemoj uopšte ni da se raspituješ mnogo, ni da proveravaš, ni da razmišljaš. Pohvali ga, brzo i što više. Tu pogrešiti možeš malo. Ali kada čoveka treba napasti, ocrniti, raspitaj se na sto strana i izvrši sto istraživanja i sto puta mućni glavom. Ako je uopšte bilo moguće izbeći fraze i nerazumljiv rečnik, novinari "Novosti" su to radili najbolje što su umeli. Neki funkcioneri su, međutim, verovali da su mudriji ukoliko su im izjave obogaćene bombastim stranim rečima. Tako je jedan vođa sindikata prigovorio novinaru što je reč "apsentizam" zamenio izrazom - odsustvovanje s posla. A, bankari su drugom novinaru zamerili kad je umesto izraza "grejs period" napisao - mirovanje kredita.

Opredeljenje "Novosti" bilo je da se komplikovani ekonomsko-finansijski rečnik pojednostavi, da ga ceo svet razume. I uvek je u tim informacijama, izveštajima i analizama u prvom planu bio - čovek. "Kad saberem bruto i neto, radim džabe celo leto!", ova izjava koju je zabeležio naš novinar na poljima PIK "Vrbas" govori mnogo više od direktorove konstatacije kako nemaju više finansijskih sredstava za plate. Ta izjava na određen način definiše drugačiji, specifičan način na koji su pisani tekstovi ekonomske rubrike i izveštaji: jednostavno, a ponekad pomalo i duhovito i cinično, a ipak - tačno.

"NOVOSTI" su uvek želele da budu drugačije, čak i po načinima približavanja nečije životne sudbine čitaocu. Početkom sedamdesetih priča o Jozi Bilandžiji izazvala je neočekivano interesovanje javnosti. Jozo je, kako je banjalučki sud našao, ubio svog strica i zato je osuđen na 14 godina strogog zatvora. Neočekivano, Jozo beži iz zatvora i 17 godina živi na slobodi pod imenom Mijo Čavlina. Iz dva braka dobio je troje dece i svojim ponašanjem pokazao je da je čestit čovek. Vodila se polemika o tome da li bi Jozo trebalo da okaje svoj greh, a novinari našeg lista pitali su pisce Desanku Maksimović, Branka Ćopića i Slobodana Markovića kako bi završili književno delo u kome bi Bilandžiju uzeli za glavnog junaka. Pisci su bili jednodušni: u svojim delima bi zatražili pomilovanje za Jozu.