Nepotizam caruje na fakultetima, deci profesora ostaju katedre!

POJEDINE fakultete u Srbiji zovu i “institut za majku i dete”, jer na katedrama, kao na tronu, roditelje nasleđuju njihovi potomci. U pojedinim kliničkim centrima kruži čak mišljenje da su najbolji mladi doktori oni koji nemaju lekarsko prezime, jer su, po pravilu, morali da pokažu izuzetan kvalitet da bi napredovali u karijeri.

Nepotizam je odavno uhvatio maha u visokom školstvu, pa na mnogim fakultetima sada predaje i treća generacija iz određenih porodica. Kritičari rođačkog zapošljavanja, naravno, ostavljaju mogućnost da su neki od kandidata, iako su profesorska deca, izuzetni i bolji od ostalih, te da ne treba da ispaštaju zbog toga ko im je otac ili majka. Ali ipak, kažu ima više onih koji su zahvaljujući poznatom prezimenu lakše dobijali desetke i gradili akademsku karijeru. Mnogi su se naljutili kada je prof. dr Miljko Ristić govorio o epidemiji profesorske dece koja Medicinski fakultet završavaju sa prosekom deset.

Poslednji slučaj nepotizma kojim se javnost bavila je slučaj razrešenog rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića, čiji su sin Aleksandar i brat Slobodan, kao i on, zaposleni na Medicinskom fakultetu. Upravo Slobodana je Nebojša zamenio na čelu univerziteta, a smenjivali su se i na drugim visokim funkcijama u kragujevačnom zdravstvu.

Sagovornik “Novosti” sa Univerziteta u Kragujevcu pojašnjava da u etičkom kodeksu ovog univerziteta nije definisan krug lica s kojima je povezan nastavnik i u kom slučaju on mora da izbegava sukob privatnog i univerzitetskog interesa.

PROČITAJTE I:SKANDAL NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU: Rektor Arsenijević ponovo u žiži javnosti

- To je, recimo, na Univerzitetu u Beogradu jasno definisano - dodaje naš sagovornik. - Etičkim kodeksom Univerziteta u Beogradu zabranjen je sukob interesa i on postoji kada privatni interes profesora i s njim povezanog lica (bračni i vanbračni drug, otac, majka, deca, uključujući i tazbinsko i srodstvo po kumstvu) može da utiče na zakonito i nepristrasno obavljanje profesionalnih obaveza.

ZAPOŠLjAVANjE Brojne afere potresale su i Univerzitet u Nišu

Nedavno je još jedan slučaj iz Kragujevca osvanuo u medijima, kada su studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu obavestili nadležne da supruga jednog profesora, iako tu nije zaposlena, prisustvuje ispitima, navodno viče na studente, kao i da je pretresala torbu jedne studentkinje. U upravi fakulteta su, pre tri godine, uvažili molbu tog profesora da mu zbog zdravstvenih problema supruga bude pratnja, ali došlo je do problema zbog kojih je obaveštena i nadležna inspekcija, negodovali su studenti i pojedini profesori.

Problemom nepotizma bavila se i Agencija za borbu protiv korupcije, na čijem sajtu je dugačak spisak dekana i direktora visokih škola koje bi, prema njihovim saznanjima, trebalo smeniti zbog rođačkog zapošljavanja. Tokom poslednjih nekoliko godina na tom spisku su se našli prof. dr Milovan Bratić, koji je sa fukcijom dekana niškog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje glasao da njegova ćerka bude član Komiteta za profesionalnu etiku. Tu je i Nenad Vunjak, koji je kao dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici zaposlio ćerku na mesto bibliotekarke.

U proteklom periodu Agencija je preporučila i smenu Cvetka Simonovića sa funkcije direktora Visoke škole za vaspitače u Gnjilanu, jer je zaposlio sina Radeta Stoiljkovića, predsednika saveta ove škole. Tu je i Stojan Cenić, koji je iskoristio položaj dekana Učiteljskog fakulteta u Vranju da zaposli sina. Zatražili su i smenu Vesne Šotre, koja je kao član saveta Visoke tehničke škole u Beogradu glasala da njen muž, tadašnji direktor škole, bude angažovan na projektu akreditacije i dobije honorar za to. Kasnije je i ona bila izabrana za direktorku.

RAZREŠEN Nebojša Arsenijević nije više rektor Univerziteta u Kragujevcu

Ovakve pojave nisu zaobišle nijedan univerzitet i najviše nepotizma verovatno ima na Univerzitu u Beogradu, ali što je sredina manja, o takvim stvarima se više zna. Tako je opštepoznato u Novom Pazaru da su deca bivšeg rektora Ćemala Dolićanina, ali i sin sadašnjeg rektora Državnog univerziteta u Novom Pazaru Miladina Kostića, angažovana u nastavi. Mada, pojašnjavaju naši sagovornici, neki od njih jesu bili najbolji studenti i kvalitetom su zaslužili mesta na kojima se nalaze.

PROČITAJTE I:Šarčević: Zbog male mature smena načelnika školskih uprava

Novosađani još dobro pamte jedan od najdrastičnijih slučajeva nepotizma na visokoškolskim ustanovama u ovom gradu, koji je, pre dve godine, umalo doveo do gašenja Više poslovne škole strukovnih studija, ustanove s tradicijom dužom od pola veka.

Na čelu ove obrazovne institucije, odnosno na mestu njenog direktora, čak 16 godina su se “menjali” Radovan Tomić i njegova supruga Dragica Tomić. Poslovanje ovog bračnog para, koje nije bilo u skladu sa zakonima, dovelo je i do toga da Škola plaća velike kazne posle izgubljenih sporova sa profesorima koji su otpušteni bez pravnog osnova. To je, u proleće 2016. godine, zapretilo i zatvaranjem ove ustanove, a protiv supružnika Tomić podneto je više od 40 prijava. Ovaj slučaj napokon je “presekla” odluka Vlade Vojvodine...

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, u čijem sastavu je 14 fakulteta, među kojima nema Više poslovne škole strukovnih studija, saznajemo kako se nisu posebno bavili problemom nepotizma i kako nemaju podatke o rodbinskim odnosima na pojedinim fakultetima. Takođe kažu i da prof. dr Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, ima dvoje dece i nijedno od njih ne radi na Univerzitetu.

Brojne afere potresale su i Univerzitet u Nišu. U kontekstu nepotizma najčešće je pominjan Medicinski fakultet, pa tako važi nepisano pravilo među Nišlijama - da se ne leče kod dece doktora. Doktorske porodice Ranković, Zlatanović, Višnjić, Čukuranović bile su predmet novinarskih pisanja jer su profesori ovog fakulteta svoju decu ili bliže rođake zapošljavali kao svoje asistente ili asistente svojih kolega.

Borbu da dokaže da je žrtva nepotizma već više od dve godine vodi doktorand Petar Pejić sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta. Iako je imao najbolje ocene i najveći broj radova, mesto asistenta dobili su ćerka prodekana fakulteta i žena predsednika saveta ove visokoobrazovne ustanove, sa prosecima manjim od osam i više puta obnovljenim godinama studiranja. Pejiću ništa ne vredi što je Upravni sud presudio u njegovu korist i po tužbi koju je podneo naložio fakultetu još prošle godine da ponovi izbor i preporuka Agencije za borbu protiv korupcije da dekan Petar Mitković zbog ovog slučaja bude smenjen. Fakultet se ponaša kao da ovi dokumenti ne postoje i Pejić smatra da jedino ministar Šarčević može, ako želi, da razreši ovu mutljavinu.

- GAF je leglo nepotizma i korupcije, iz godine u godinu sve je lošije. Godinama su deci profesora ostale kolege poklanjale desetke. Sada kada su ta deca stasala, zapošljavaju ih kao asistente. Međutim, kako svi znaju koliko je u stvari njihovo “znanje”, niko ne želi da im budu asistenti. Te je postalo masovna pojava da su sinovi asistenti očevima, ćerke asistenti majkama, a žene asistenti muževima - kaže Pejić, koji je jedan od retkih, ako ne i jedini u niškoj akademskoj javnosti koji je spreman da govori o ovoj temi.

Na prozvanim fakultetima nisu bili raspoloženi za razgovor na ovu temu.

Pojava nepotizma nije zaobišla ni Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali prema rečima nadležnih u ovoj visokoobrazovnoj ustanovi, to je prisutno u mnogo manjoj meri nego na ostalim univerzitetima.

- S obzirom na to da je reč o relativno malom univerzitetu koji funkcioniše na prostoru KiM, smatram da je donekle i razumljivo ako se nepotizam pojavi imajući u vidu da je najveći broj studenata upravo sa prostora KiM. Trudimo se da to ne bude zastupljeno i nastojimo da univerzitet funkcioniše u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i ostalim aktima kojima se reguliše nastava, ali i način sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa na fakultetima - kaže, za “Novosti”, prof. dr Ljiljana Arsić, prorektorka za nastavu i studentska pitanja Prištinskog univerziteta i dodaje da je i stav rektorskog kolegijuma da se nepotizam suzbije što je više moguće.

Viša poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu / Foto D. Dozet

Prema rečima akademika Vladice Cvetkovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedini lek protiv nepotizma je uvođenje strožih kriterijuma i promena načina izbora u zvanja. On smatra da je potpuno pogrešno to što mnogi već sa doktorskih studija imaju zagarantovan put do zvanja redovnog profesora. U svetu nastavnici moraju mnogo da se dokazuju da bi bili izabrani na svako više zvanje, a dok se unapređuju gotovo po automatizmu. Praksa ozbiljnih univerziteta je da je tek sa zvanjem redovnog profesora nekome osigurano radno mesto. I kod nas je tako, ali samo na papiru.

- Treba uspostaviti sistem kvaliteta koji će najbolje izbaciti na vrh - objašnjava prof. Cvetković. - Nepotizam se “lepi” na situaciju u kojoj nema pravih kriterijuma, u kojima profesor odlučuje o tome ko će da ga nasledi.

Naš sagovornik objašnjava da i na Zapadu profesorska deca postanu profesori, ali na putu napredovanja u nauci i nastavi moraju da prođu sito i rešeto.