Dr Ilić: Veća opasnost po nas je groznica Zapadnog Nila

U Srbiji nismo imali nijedan pozitivan slučaj kod ljudi koji su se testirali kod nas na zika virus, kaže za “Novosti” dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut".

“Nemamo nikakavih slučajeva zika virusa, od broja osoba koje su se testirale. Očekujemo da se ovih dana da testira još veći broj sportista koji su bili na Olimpijskim igrama, jer je potrebno da prođe minimum 10 dana od povratka do trenutka kada možemo sa sigurnošću da tvrdimo da li ima ili nema antitela tog virusa”, objasnio je dr Ilić.

Ilić je, međutim, istakao da je daleko veća opasnost virusa Zapadnog Nila od zika infekcije.

“Za naše građane je mnogo značanija priča o virusu Zapadnog Nila, nego od zika virusa iz više razloga. Groznica Zapadnog Nila je autohtona infekcija, imamo je kod naših domaćih komaraca koji prenose taj virus. Kod osoba koje su starije od 60 godina može se javiti encefalitis, meningitis, kao i teške posledice sa smrtnih ishodom, kojih ima - dva smrtna slučaja od ukupno 17 koliko je registrovano ove godine. 2013. godine imali smo 36 umrlih od 330 obolelih”, naveo je on.

Direktor “Batuta” naveo je da zika virus predstavlja globalnu pretnju, ali da je učinjeno sve da se širenje smanji.

“Zika jeste globalni problem i to što se nije desilo značajnije širenje epidemije posle Olimpijskih igara u Brazilu, to nije rezultat 'naduvane priče' pred tu manifestaciju, već je to rezultat dobro preduzetih mera prevencije na samim borilištima i tamo gde su bili smešteni sportisti. Mali broj učesnika nije uopšte konstatovao ili imao ujede komaraca”, izjavio je Ilić.

Virus se prenosi, pored seksualnim putem, najviše ujedom tzv. “tigrastog komarca” iz roda edesa.

“U regionu imamo komarce iz roda edesa koji prenose zika virus, ali ih nemamo u Srbiji. Pre nekoliko godina pojavljivali su se sporadično na obodima naše zemlje, i to na graničnim prelazima, ali to se više vezuje za transport robe koja je išla tim putevima, pa bi se komarac na taj način pojavio. Takvih komaraca ima u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, ali mi još uvek nemamo nijedan dokazan slučaj zika virusa iz tog regiona”, izjavio je Ilić.

Direktor “Batuta” objasnio je da je ta ustanova izdala jasna uputstva za građane koji putuju, ili se vraćaju iz područja gde je detektovan zika virus.

“Ne savetujemo trudnicama da putuju u te regione, jer postoji zaista veliki rizik da se inficiraju. Čak se može desiti da neko bude zaražen a da nema nikakve simptome, a da bude posledica po plod. Savetujemo da svi parovi koji su bili, ili neki od partnera koji se vratio iz tih područja, da u određenom broju meseci (pri seksualnom odnosu) koristi zaštitu, jer minimum tri, pa čak i šest meseci, a sad i po najnovijim informacijama, čak i devet meseci kasnije virus može da bude prisutan u spermi muškarca, a da on to uopšte ne zna”, istakao je on.

“Date su preporuke da osobe koje planiraju porodicu da odlože to putovanje ili da se uradi virusološka dijagnostika, i na taj način vidi da li virusa ima u izlučevinama, pa tek onda da se pristupi daljem planiraju porodice”, dodao je Ilić.

Vakcine protiv zika virusa nema, a direktor “Batuta” ističe da je najvažnija prevencija, odnosno držati broj komaraca pod kontrolom.

“Borba protiv komaraca je ključna prevencija. Pitanje je što da ih ne uništimo sve? Nemoguće je. Sad se razmatra mogućnost da se genetski modifikovani komarci puste u prirodu i budu brana ovim komarcima koji nose tu virusnu infekciju. Bitno je svesti broj komaraca na neki optimalan broj. Ta borba se vodi i zbog zika virusa, virusa Zapadnog Nila, ali i malarije”, objašnjava dr Ilić.

“Ono što stalno napominjemo je da lokalne samouprave, koje nose punu nadležnost nad tretiranjem komaraca na svojoj teritoriji, moraju svojim budžetima da izdvoje sredstva za suzbijanje tih vrsta insekata. Jedan broj lokalnih samouprava niti je planirao, niti je ikada radio tretiranje komaraca”, dodao je direktor “Batuta”.

Biolog iz Zavoda za biocide, Ivan Aleksić, potvrdio je da komaraca koji prenose zika virus u Srbiji nema.

“Zika virus je oboljenje koje se širi i dolazi prvenstveno iz tropskih oblasti. Samim tim, njegovo širenje potpomažu tropske vrste komaraca. Te vrste komaraca nisu prisutne na teritoriji Srbije, jer je reč o vrstama koje su ograničena na tropske i suptropske predele Afrike, Azije i Srednje Amerike”, rekao je Aleksić za “Novosti”.

“Na teritoriji Srbije ne postoji tigrasti komarac, u broju u kom bi mogao da ugrozi zdravlje našeg stanovništva. Prema literaturiji, populacija tigrastog komarca otkrivena je na Batrovcima pre nekoliko godina. Međutim, nije se raširila još uvek na teritoriji naše zemlje. Ta vrsta insekata jeste invazivna, ali je potrebno neko vreme da se ona raširi, pošto ima specifičnu biologiju, ekologiju, ponašanje. Nije tako jednostavno da se ta vrsta raširi za par godina”, dodao je on.

Na pitanje da li je moguće da „domaći“ komarac može da mutira i da postane nosilac zika virusa, Aleksić kaže da teško može doći do toga.

“Teorijski jeste, ali je vrlo malo verovatno. Ti virusi su prilagođeni za određene vrste komaraca, potrebno je dosta vremena da prođe da bi virus preskočio i naselio i postao prilagođen drugoj vrsti komaraca. U Srbiji imamo te rodove, ali su to različite vrste. Postoji opasnost od tigrastog komarca koji se širi, a on je u Evropi detektovan u Češkoj, Slovačkoj, zemljama u okruženju, Francuskoj, Holandiji. Ljudska delatnost, trgovina, transport razne robe, omogućava tim invazivnim vrstama, ne samo komaraca, već i drugih organizama da nasele teritorije na kojima ranije nisu bile prisutne. Za komarce je, takođe, značajno što se klima menja, postaje sve toplije, a mi lagano 'klizimo' u subtropski pojas iako smo umereno kontinentalna klima", izjavio je on.

“Za sada smo bezbedni, ali moramo biti na oprezu, kao i uvek”, dodao je Aleksić.

VIRUS ZAPADNOG NILA DONELE PTICE

Ilić je objasnio kako je do naše zemlje došla groznica Zapadnog Nila.
“Virus Zapadnog Nila donele su ptice selice, koje su glavni domaćin i takođe oboljevaju od ove groznice i mogu da uginu. One se na svom putu zadržavaju na vodenim površinama kod nas. Kada slete na odmorište, tu se nalaze komarci, koji se zatim hrane krvlju tih zaraženih ptica i tako se infekcija širi. Prvi ljudi koji oboljevaju su oni koji se nalaze u tim sredinama, ili pak, obavljaju neke poslove ili se bave rekreacijom na tim vodama. Reč je mestima gde su bare, ne tekuća voda, jer su to idealna mesta za polaganje larvi”, kaže direktor “Batuta”.