Srbin iz inata

Biljana STJELjA

29. 04. 2008. u 17:26

Hari Micidis je obišao celu planetu i odlučio da mu domovina bude baš naša zemlja. Beograd doživljava kao svoj grad, jer su ljudi u njemu najsrdačniji. Među prijateljima ima najviše Srba. Ne pravi dugoročne planove

POSLEDNjI pečat u pasošu mu je iz Ekvatorijalne Gvineje. Njime je Grk Hari Micidis ispunio životni cilj: da zakorači na tlo svake zemlje sveta. A od cele planete najviše mu se dopada - Srbija. Koračao je pustinjom i prašumom, peo se po planinskim vrhovima, okusio Mrtvo more i bleštavilo svetskih metropola, ali adresu traži u Beogradu, "gradu koji nije previše lep, ali je neverovatno atmosferičan".
Na perfektnom srpskom jeziku, koji govori bolje od prosečnog srpskog domaćina, objašnjava zašto je toliko zavoleo ovu malu zemlju. I pomalo se čudi. Svima nama "koji ne znamo šta imamo".

BEZBRIŽNO

- Svi me Srbi isto pitaju: Gde si to došao? Pa šta ti bi? Zašto? A meni je isuviše lako da dam odgovor. Srbija je divna zemlja. Da, ima problema, ali ima ih svuda. Obišao sam celu planetu i vama uopšte nije tako loše. Zar mislite da je život jednog prosečnog Francuza bolji od života prosečnog Srbina. Nije. Samo što on nema vize.
I dok razmišlja šta je to zapravo sreća, vaga zaključke.
- Možda u stvari civilizacija ubija humanost - zamislio se u trenutku ovaj profesor sociologije sa diplomom oksfordskog Univerziteta i sa tri magistrature u radnoj biografiji. - Kada bih morao da procenim koje su kulture najsrećnije, verovatno bih rekao da su to budisti. Nekako su najmirniji i deluju najzadovoljnije. Mi Evropljani smo isuviše lakomi. Svega bismo uvek više. Bezbrižni su i stanovnici po ostrvima u Tihom okeanu. Nemaju ama baš ništa, ali izgledaju srećno. Ne znam, možda se i varam...
I dok Hari, na naš zahtev, sabira troškove puta, pred njim stoji otvoreni atlas. Sa setom se seća El Salvadora, koji mu je ostao u divnim uspomenama. Kako kaže, očekivao je ruševine, a dobio čaroliju. Među favorite ubraja i Ruandu, Japan... Kada bi, međutim, zamišljao raj, verovatno bi ga našao na Zelenortskim Ostrvima, državici na severnom delu Atlantskog okeana, domovini Čezarije Evore, dive slavujevog glasa.
Video je Hari i zemlje koje prosečan Srbin ne može ni da izgovori, a sasvim sigurno tamo nije nikada bio nijedan čovek iz ovih krajeva: Nauru, Somaliju, Džibuti, Tuvalu, Arubu, Mauritaniju... Hodao je i Severnom Korejom. U atlasu upire prstom u zastave koje bi, ipak, rado zaboravio.
- Moram da priznam da sam se razočarao u Butan. I u Nepal. Ni Kostarika ni Paragvaj nisu ništa posebno. Verovatno zato što sam od tih zemalja mnogo očekivao, a nisam video ništa posebno.
I vraćamo ga na cenu puta. Kaže, nije to sve skupo. Najviše ga košta avion, ali za to uvek ima. Hrani se domaćom kuhinjom zemlje domaćina, malo troši na garderobu. Imao je sreće da dobro zarađuje kao univerzitetski predavač, ima i dobru familiju, ali malo je novca potrebno za turizam kakav Hari praktikuje: ranac na leđa, jeftini hoteli u Aziji, Evropi, Americi... Luksuz sebi priušti samo u Africi. I to samo da bi se zaštitio od bolesti.
- Jednom sam se i otrovao hranom. U Meksiku. Uhvatila me groznica u avionu iznad Dominikanske Republike. Jedva sam preživeo.
Hari se na svojim proputovanjima sa svačim susretao. Zato voli da ima domaćina i uglavnom ga pronađe.
- U većini zemalja društvo dobrodođe, jer se osećaš sigurnije, ali ima onih u kojim sam se zadržao svega nekoliko sati pa mi zaista nije bilo potrebno. Naročito u opasnim zemljama kao što su one u Južnoj Americi. Tamo ima mnogo pljačkaša. U Venecueli pogotovo, ali ni u Brazilu nije naivno.
Kroz priču se Hari nekakao najčešće vraća na Bliski istok. Ovim se kulturama divi, naročito Jordanu i Siriji.
- Bliski istok je očaravajući, a ljudi su tamo najveći domaćini koje sam sreo. Za tebe bi sve dali ako treba. Sirija mu je zemlja broj dva. Iza Srbije, podrazumeva se.

SRDAČNOST

- NAS su učili da je tamo negde na Balkanu i u istočnim zemljama zavladao komunizam. I da je to nešto jako loše. Da su ti ljudi jadni i nesvesni. Kada sam odlučio da obilazim Evropu, zakačio sam i taj ćošak i oduševio se. Sve je drugačije od onoga čemu su nas podučavali. Upravo su ti ljudi najneposredniji, najotvoreniji. Samo mi u Beogradu čovek priđe na semaforu i posle običnog pitanja za pravac, nastavi konverzaciju. Opuštenu i laku. Na Zapadu se svi nečega boje i beže jedni od drugih.
Ovde je spoj suprotnosti vidljiv u arhitekturi, jeziku, običajima, mentalitetu...
Hari primećuje da se ovde istovremeno batrgaju socijalizam sa kapitalizmom, "Mek" i roštilj, kuće sa potkrovljem i plastične zgrade.
- Baš zato sam u Srbiju do sada dolazio najmanje 30 puta, a ovde planiram da mi bude baza iz koje ću dalje putovati. Beograd će za dvadeset godina možda izgubiti ono čime me je očarao.
Ali, Hari ne pravi dugoročne planove. I strpljenje mu je već na izmaku. Usidren je "već" treću nedelju i, kako kaže, mora dalje. U Siriju, opet, za početak.
Upravo je dobio vizu.

PRAVI POLIGLOTA
SRPSKI jezik počeo je da uči odmah posle bombardovnja - u inat! Danas ga govori gotovo bez greške. U torbi mu je uvek 150 strana rečnika koji je sam sastavljao. Nepoznate reči beleži na papir uglavnom dok gleda filmove. Osim srpskog i maternjeg engleskog jezika (na njemu razmišlja), Hari govori i grčki, francuski, holandski, barata i rumunskim i španskim, a upravo uči slovenački.

PASOŠ
OD svih dokumenta sa srpskom zastavom, Hari je uspeo da nabavi jedino člansku kartu OGAE Srbije, koja okuplja fanove "Evrovizije". Pored putovanja, njegova strast je i pesma. Zato se i učlanio u ovu organizaciju sa srpskim grbom, iako istovetna udruženja postoje i u svim evropskim zemljama. Ipak, nada se u budućnosti i ozbiljnijem dokumentu sa slikom kao što je pasoš ili lična karta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Da Predsednik ima mar malo ozbiljnu informativnu Sluzbu -za par dana Pasos bi bi urucen

30.04.2008. 02:50

Nasa biroktatija jedino sto zna je da ignorise umesto da inspirise / Partija Mladih

Vlada

03.05.2008. 22:05

Gle, neko koga poznajem! Hari, ako ovo citas, srecna ti Evrovizija i pozdravcic iz Soluna! Navijaj i za mene - ove godine i za Jelenu Tomasevic i Kalomiru, pa koja dobije! :) Srecno sa vadjenjem srpskog pasosa!