ZLATNA RUDA KOSOVO

SVI pokušaji ekonomskog "vrednovanja" Kosova i Metohije uglavnom se zasnivaju na rudnim bogatstvima južne pokrajine.
Samo rezerve lignita na KiM Svetska banka procenila je na 13,5 milijardi evra, a njihova eksploatacija donela bi bar 35.000 novih radnih mesta i znatne prihode kosovskom budžetu.
U jedan od aduta kosmetskih rudnika, međutim, ubrajaju se retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Oni se koriste u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi resursi, zapravo, glavna meta svetskih kompanija.
Primena indijuma je u obliku indijum-kalaj oksida, od kojeg se proizvode providne elektrode za LCD monitore. Kadmijum se koristi u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija i drugih elektronskih komponenti, a germanijum, talijum i galijum u proizvodnji infracrvenih spektroskopa, poluprovodnika, foto-ćelija, komponenti u nuklearnoj industriji...
Kosovo i Metohija, nesporno, obiluje izuzetnim rudnim i energetskim potencijalima. Još u srednjem veku oblast Novog brda bila je poznata po bogatim nalazištima srebra i kovnici novca. Srebrne žile se i danas eksploatišu u "Trepči".
- Resursi su jedan od glavnih oslonaca privrednog razvoja svake zemlje - kaže Veselin Kočanović, načelnik Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj u Ministarstvu za KiM. - Gubitak kontrole nad resursima Kosova i Metohije, neminovno dovodi u nepovoljan položaj prerađivače iz Srbije koji su se oslanjali na taj potencijal.
Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina zauzima ugalj vrste lignita, čije geološke rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđena su tri lignitska basena - kosovski, metohijski i drenički basen.
Produktivna serija kosovskog lignitskog basena prostire se od Kosovske Mitrovice na severu, do Kačanika na jugu. Ugalj pripada grupi tipičnih lignita, u centralnom delu je kvalitetniji u odnosu na periferiju basena. Odlikuje se visokim sadržajem vlage (do 45 odsto) i niskim procentom sumpora (do 0,8 odsto). Utvrđene su geološke rezerve od 11,5 milijardi tona, od kojih su eksploatacione 8,8 milijardi tona.
Metohijski basen ima ugalj po kvalitetu sličan lignitu iz kosovskog basena. Ukupne geološke rezerve procenjene su na oko 2,7 milijardi tona, od kojih su eksploatacione oko 1,5 milijardi tona. Na lokaciji Drenice konstatovane su pojave lignita, ali neophodna su dalja istraživanja. Raspoloživi podaci govore da se rezerve lignita u eksploatacionim poljima ovog basena mogu grubo proceniti na oko 500 miliona tona.
- Do usvajanja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ulaska snaga Kfora i Unmika, proizvodnja se odvijala u Javnom preduzeću površinski kopovi "Kosovo" u Obiliću koje je bilo u sastavu Elektroprivrede Srbije - navodi Kočanović. - Kosovska energetska kompanija KEK registrovana je kao preduzeće 6. oktobra 2000. godine i Unmik joj je prepustio upravljanje nad energetikom KiM. Sa površinskih kopova, iz termoelektrana Kosovo I i Kosovo II, proterano je oko 8.000 radnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Kopovima se, čak, menjaju imena, a na njima rade isključivo Albanci. Kao jedna od posledica nedovoljnih količina proizvedenog uglja su stroge restrikcije u snabdevanju električnom energijom.
Bilansne rezerve olova i cinka na području KiM procenjene su na 42.200.000 tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije. Cink je, po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu, na četvrtom mestu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra. Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.
Koncentracija ruda obavljala se u flotacijskim postrojenjima u Zvečanu, Leposaviću i Badovcu. U proizvodnji, osim olova, dobijali su se i prateći metali - srebro, bizmut, kadmijum. Pored olova i cinka, na KiM se nalaze i eksploatišu još dva važna metala - nikl i kobalt. Rezerve nikla i kobalta na KiM su procenjene na 19.932 miliona tona. Niklonosne rude su se vadile na lokalitetima Staro Čikatovo i Glavica. Rezerve rude boksita procenjene su na 1,7 miliona tona, a ova ruda se može eksploatisati u rudniku Grebnik, na teritoriji opštine Klina. Rezerve nemetala nisu dovoljno istražene. Procena je da KiM raspolaže značajnim nalazištima magnezita i raznih vrsta glina - kaolin, bentonit, vatrostalne i keramičke.
Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje "Trepčom" na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi, tvrdi Kočanović, podrazumeva težak status.
U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe...).
U okviru "Trepče jug", gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.
Od 1995. godine van "Trepče" su Fabrika industrijskih baterija Peć, "Famipa" Prizren i "Fapol" Podujevo.
T. Spalević


SREĆNO U KONCESIJU
KOSOVO je na meti mnogih svetskih megakorporacija, što najbolje objašnjava struktura njegovih rudnih bogatstava. I ostatak Srbije prepun je rudnog bogatstva, ali kako nam je objasnio profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Nebojša Vidanović, "mi imamo svega i svačega, ali po malo".
Slučaj novootkrivenog minerala jadarit, nazvanog po oblasti Jadar u zapadnoj Srbiji, prošao je samo kao senzacionalna novinarska vest. Geolog Kris Stenli iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu tvrdi da je sastav identičan zamišljenom kriptonitu, pa se Supermen na nekoliko dana uselio u Srbiju.
- Rudarstvo, uz poljoprivredu, jeste jedan od naših najvećih potencijala - kaže Vidanović. - Ali ono što imamo treba uz malo pameti krajnje mudro rasporediti.
U poslednje vreme pitanje koncesija i privatizacije aktuelno je i u rudarstvu. Postoje mnogi koji su obazrivi kada se načne ova tema, ali Vidanović upozorava da je naša zemlja u krajnje nepovoljnoj situaciji i da su strana ulaganja neophodna.
- Koncesije oduvek postoje - tvrdi Vidanović. - Mi imamo dovoljno stručnosti da ispitamo i otvorimo nalazište, ali je problem sa novcem. Teško možemo da se merimo sa multinacionalnim kompanijama kao što je "Rio Tinto" koji je dobio izvršno pravo na eksploataciju u rudniku Piskanja kod Raške. To je kompanija u rangu "Dženeral motorsa" u automobilskom svetu. Na tom ležištu postoji ogromno ležište bornih minerala za koje znamo mnogo godina, ali je uvek nedostajalo novca da bismo mogli nešto i da uradimo. I zato nalazište stoji.
Vidanović naglašava da je država finansijski nemoćna da stane iza ovakvog projekta. To je, kaže on, ista priča kao sa autoputevima.
- Koncesije nose i dobre i loše strane - kaže profesor. - Postoje slučajevi da međunarodni konzorcijumi otkupe ležište samo da bi mirovalo, a oni čuvali cenu rude na tržištu. Tako veliki sprečavaju male da uđu u posao i prave im konkurenciju. Istovremeno, tu su veliki ulagači koji na jednoj lokaciji uposle radnu snagu, naprave infrastrukturu i značajno pomognu razvoju jednog kraja.
Nalazište Crni vrh sa velikim nalazištima bakra takođe je dato u koncesiju. Naš sagovornik kaže da smo imali i Bor, kao impresivno ležište, ali njega su u velikoj meri dotukle socrealističke navike. Bor je živeo od bakra, a proizvodnja je bila skupa i opterećena kojekakvim "privescima", od komunalne infrastrukture nadalje. Sve u gradu je finansirao rudnik.
- Rešenje bi moglo da se traži u privatizaciji i mi sada imamo dva privatizovana rudnika u Srbiji - dodaje Vidanović. - Jedan je "Rudnik", a drugi je "Kovin", gde se ugalj eksploatiše iz podvodnog kopa. Sada je Srbija, posle nekoliko decenija, došla u situaciju da umesto uvoznika postane izvoznik uglja.
Posebno ako prorade i ostala nalazišta. Vidanović pominje samo neka - veliko ležište nikla na Mokroj gori, ima ga u značajnim količinama i kod Baba na Kosmaju, na Bukulji ima urana, baš kao i na Staroj planini...

KAMENOLOMI
KADA studenti RGF polažu ispit "ležišta mineralnih ruda" navikli su da se "izvlače" na sličan način.
- Za koju god rudu da ih pitamo gde se nalazi - uvek mogu da odgovore da je ima na Uralu ili Kopaoniku - u šali će Vidanović.- Znaju da će tu teško da pogreše. Onda moram da ih pitam: "A gde još?"

KRIPTONIT

PRONALAZAK ovog minerala u javnosti je skrenuo veliku pažnju na sebe. Vidanović uz osmeh kaže da je to jedna "tipično novinarska letnja priča".
- Taj mineral će imati svoju primenu, ali je daleko od nekog senzacionalnog značaja - kaže Vidanović. - Štaviše, u odnosu na mnoge minerale koji imaju lepu kristalnu strukturu, kriptonit je čak i – ružan.

KOPAONIK

SRBIJA raspolaže velikim količinama nemetala koji su u svetu "pravi hit", poput kvarcnog peska.
- U kamenolomima se proizvodi, pored ostalog, i meterijal za završni, habajući sloj asfalta - kaže Vidanović. - A on je neverovatno tražen. Ko danas ima dobro pozicioniran kamenolom sa ovim materijalom bolje prolazi nego vlasnik rudnika zlata, jer ovog drugog čeka mnogo skuplja proizvodnja.
Zoran Nikolić



TREPČA NA DVA DELA


POSTUPAK privatizacije RMHK "Trepča" a. d. Zvečan, nije započet, a kako za "Novosti" kaže generalni direktor Jovan Dimkić, u praksi je to i neizvodljivo sve do konačnog rešenja statusa Kosova i Metohije. Iako je ovo oficijalno jedna kompanija, nad kojom je Unmik 2000. godine preuzeo upravljanje na njenom kosovskometohijskom delu, realno postoje dve nezavisne ekonomske i tehnološke celine.
To su "Trepča sever" sa ukupno oko 4.000 radnika srpske i "Trepča jug" sa 5.500 radnika albanske nacionalnosti. U vlasničkoj strukturi kompanije najveći akcionar je Fond za razvoj Republike Srbije sa oko 57 odsto, a ostali su manji akcionari, uglavnom srpske kompanije i banke, kao i nekoliko stranih akcionara.
Dimkić navodi da dugovanja ove kompanije iznose oko 250 miliona evra i to prema domaćim i stranim poveriocima, dobavljačima, bankama, sopstvenim radnicima, a najviše prema fondovima Republike Srbije za neplaćene poreze i doprinose. Unmikova administracija je pokušala da pokrene stečajni postupak, ali je taj proces zaustavljen.
- Pre dve godine reaktivirali smo proizvodnju u našim rudnicima Crnac i Belo brdo, kao i flotaciju u Leposaviću - kaže Dimkić. - Ostvarujemo proizvodnju na nivou od 70.000 tona olovo-cinkove rude po rudniku, a ove godine je za rudnik Crnac planirana proizvodnja 100.000 tona. Ruda je relativno dobrog prosečnog sadržaja metala olova, cinka i srebra. Trenutno nam je u rudarstvu uposleno oko 500 radnika koji ostvaruju dobre proizvodno-finansijske rezultate.
S obzirom na to da je proizvodnja u potpunosti finansijski samoodrživa i kompanija je solventna u tom organizacionom delu, gde se ostvaruje i profit koji se reinvestira u potrebe proizvodnje, kao što su sanacija rudničke infrastrukture, zamena dotrajale opreme, opremanje radnika ličnim zaštitnim sredstvima ...
"Trepči sever" pripada i površinski kop Koporić i privodi se kraju izrada biznis plana kako bi se i ovde pokrenula proizvodnja.
- Izrazito je loša kvalifikaciona struktura postojeće radne snage, odnosno nedostaju nam jamski radnici - navodi Dimkić. - Takođe, nova regulativa, koja je propisana za rad na KiM zahteva visoke standarde, a posebno je komplikovana procedura za nabavku i upotrebu eksploziva i eksplozivnih sredstava, koja su nama neophodna za rad. Sve su to ograničavajući faktori u ostvarivanju boljih rezultata.
U sklopu "Trepče sever" je i Metalurgija olova u industrijskom krugu Zvečan, sa pratećim organizacionim jedinicama, energetikom, laboratorijom, transportom, institutom, i ostalim. U ovom delu u narednih šest meseci biće završena rekonstrukcija rafinerije olova, a zaokružiće se i tehnološki ciklus prerade akumulatorskog otpada i ostalog olovnog sekundarnog materijala. Ovaj projekat, koji će uposliti oko 200 ljudi, realizuje se uz poštovanje najstrožih evropskih standarda po pitanju zaštite životne sredine.
Kako navodi direktor "Trepče", u severnom delu kompanije ima uposlenih oko 1.300 radnika i primenjuje se princip periodične zamene radne snage zbog velikog tehnološkog viška i ublažavanja socijalnog problema.
Ukupne rezerve olovo-cinkove rude na kompletnoj teritoriji KiM, uključujući i "Trepču jug" (Stari trg, Kišnica, Ajvalija i Novo brdo) iznose 51 milion tona, od kojih je svega 6,5 miliona tona na severu KiM. Stari trg je uvek bio najveći rudnik i samo njegove rezerve iznose oko 28 miliona tona.
Po važećim cenama metala na svetskom tržištu, olovo-cinkova ruda na KiM sa prosečnim sadržajem 3,5 odsto olova, 2,5 odsto cinka i 60 do 70 grama srebra po toni vredi oko osam milijardi evra. Postoje i rudne rezerve, odnosno geološke rezerve nižih kategorija, što je još dodatnih dve milijarde evra.

SEVER-JUG

DIREKTOR Dimkić nije želeo da komentariše poslovanje "Trepče jug", jer rukovodi samo severnim delom. Južni ima svoj menadžment - Albance. Poznato je, međutim, da se ulažu napori kako bi se pokrenula proizvodnja, da je situacija u tehnološkom smislu teška, pre svega, zbog zapuštenih rudnika.
N T. S.