PROBLEMI poput viška od nekoliko kilograma, niskog rasta ili lošeg držanja, često nisu alarmantni u dečjem uzrastu, ali mogu da se pretvore u ozbiljna oboljenja u odraslom dobu ukoliko se ne tretiraju na vreme. Pedijatri upozoravaju da "sitne" tegobe kod dece treba preventivno ispitati, kako različiti propusti kasnije ne bi rezultirali dijabetesom, hormonskim disbalansom ili psihijatrijskim problemom.

Ukoliko dete ima povećan apetit, manjak vitamina D ili bolove u mišićima, to ne mora da ima dublji uzrok i tegobe mogu spontano da se koriguju. Svaki problem koji traje duže od tri nedelje, ipak, treba ispitati, koliko god delovao bezazleno, kaže za "Novosti" dr Divna Vidović, pedijatar Doma zdravlja Zvezdara.

- Ukoliko se dete razvija i raste, a problem je primetan više od četiri nedelje, potrebno je proveriti šta je uzrok i uraditi detaljnije analize i ispitivanja.

Kada se ne reguliše već od četvrte ili pete godine života, umerena gojaznost i loše navike u ishrani u velikom broju slučajeva kasnije mogu da dovedu do pojave dijabetesa, visokog krvnog pritiska, čak i endokrinoloških bolesti.

- Pritom se ne misli samo na pravu gojaznost, već na povišene mere koje su iznad parametara. Roditelji su često opušteni i vole da im je dete malo "bukckasto", ali treba da znaju da takve probleme treba rešiti u detinjstvu, dok još nisu doveli do posledica - kaže dr Vidović.

Jedan od čestih problema na koje mora da se reaguje, jeste niži rast deteta u odnosu na očekivani, prema visini roditelja. To je problem kojem treba da se potraži uzrok.

- Nizak rast u odnosu na očekivani može da bude problem na koji mora da se reaguje već oko četvrte godine. Uzroci mogu da budu brojni, poput nepravilne ishrane, celijakije, hipotiroidizma, nedostatka hormona rasta, hronične inflamatorne bolesti creva, bubrežne insuficijencije... Zbog toga je potebno otkriti na vreme - kaže dr Vidović.

S druge strane, do prebrzog rasta može da dođe kada nastupi ubrzani, tj. rani pubertet, čije su karakteristike pubična maljavost ili rast grudi u dečjem uzrastu.

- U tom slučaju, treba hitno reagovati kako ne bi došlo do zatvaranja epitelnih hrskavica, što je uzrok ranog prestanka rasta i razvoja - objašnjava naša sagovornica.

Loše držanje kod dece pretvara se u krivu kičmu, dugotrajni nedostatak gvožđa u anemiju, a nedostatak vitamina D u dečjem periodu nikada u potpunosti ne može da se nadoknadi, zbog čega ga treba kontrolisati, zaključuje dr Vidović.


RANE KOREKCIJE AGRESIVNOG PONAŠANjA

PROMENE ponašanja kod dece i pojave kao što su agresivnost i povlačenje u sebe, uz pravu pomoć dečjeg psihologa mogu da se saniraju.

- Kada se na vreme otkriju, nekoliko terapija može da dovede do brzog oporavka. S druge strane, problem kasnije može da se pogorša i izazove čak i teža psihička oboljenja - kaže dr Vidović.