DEVET od 10 osoba za koje je u detinjstvu ustanovljeno da su alergične na penicilin to zapravo nisu, pokazalo je nedavno istraživanje. Njihova reakcija nije nastala zbog preosetljivosti na ovaj antibiotik, već im je arterijski pritisak naglo pao kao posledica straha i bola od injekcije, ili su dobili ospe usled virusne infekcije i temperature.

Ali, kada je neko zaista alergičan na penicilin, primanje ovog antimikrobnog leka može da dovede i do fatalnog ishoda.

Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu, kaže da je alergija na lekove trajno stanje i ne može da se izgubi sa godinama:

- Postoje samo dva načina da se utvrdi da li postoji preosetljivost na neki od lekova, u ovom slučaju antibiotika. Prvi su kožne probe, a drugi merenja u krvi specifičnih IgE antitela na antibiotik za koji se sumnja da je uzrok alergije.

Naš sagovornik smatra da bi pedijatri i drugi lekari trebalo da se uzdrže od toga da nekog proglase alergičnim samo na osnovu primećene reakcije na penicilin, već da takvu osobu pošalju na alergološko ispitivanje i egzaktno dokazivanje da li se radi o alergiji ili ne.

- Reakcija na bilo koji lek može da se ispolji bilo kada u životu - kaže profesor Janković. - To ne zavisi od uzrasta. Dakle, nije reč samo o deci.

Iako alergija na antibiotik može da se javi kod bilo kod drugog leka iz ove grupe, najčešće su reakcije na penicilin.

- Postoji više tipova preosetljivosti na antibiotik - kaže profesor Janković. - Prvi je kada dolazi do naglog pada arterijskog pritiska ili otoka usana, jezika i vrata ili ospi na koži tipa koprivnjače. U slučaju reakcije drugog tipa, nastaje oštećenje ćelija krvi, što uzrokuje anemiju, pad belih krvnih zrnaca ili pad krvnih pločica. Treći tip izaziva upalu sitnih krvnih sudova u koži, bubrezima ili zglobovima zbog taloženja kompleksa antigen-antitelo. Poslednja u nizu reakcija je kasna preosetljivost, kada posle 72 sata od primene leka nastaje upala tkiva na mestu gde je lek primenjen ili negde drugde, često na potkolenicama.

Najopasnija preosetljivost na antibiotik se ispoljava kada se ova vrsta leka daje injekciono.

- U ovom slučaju alergija može da bude fatalna, jer dolazi do ekstremnog snižavanja krvnog pritiska ili do ugušenja zbog otoka usana, jezika i vrata. Zato je važno da lekar uvek ima pri ruci antišok terapiju, odnosno lekove za lečenje alergijske reakcije.

Kada je jedna vrsta antibiotika uzrok alergije, najčešće postoji njegova zamena drugim, ali ne uvek.

- U slučaju da nema adekvatne zamene, a pacijentu zavisi život od antibiotika na koji je alergičan, lek se ipak može dati postupkom brze intravenske desenzibilizacije, uz posebne mere predostrožnosti i u uslovima intenzivne nege. .


SMANjENA UPOTREBA

KAMPANjA za racionalnu upotrebu antibiotika u našoj zemlji vodi se od 2015. godine. Od tada je neracionalna upotreba antimikrobnih lekova smanjena gotovo za 40 odsto. To je od velikog značaja jer nekritička upotreba ove vrste lekova stvara otporne bakterije koje su ozbiljna pretnja čovečanstvu.