Hipertenzija je sve iznad 130/80 mmgh

A. Vasić

09. 12. 2017. u 18:28

Profesor Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", o novim standardima za terapiju visokog krvnog pritiska

Хипертензија је све изнад 130/80 ммгх

Foto M.Anđela

GRANICA na kojoj počinje hipertenzija spuštena je sa 140/90 mmgh, na 130/80. Američki kardiolozi, koji su postavili nove standarde za hipertenziju, kažu da novu granicu treba posmatrati kao žuto svetlo na semaforu: kad pritisak pređe 130/80 mmgh situacija nije alarmantna, ali je potrebna česta i svakodnevna kontrola krvnog pritiska.

- Do sada se pritisak 140/90 mmgh smatrao blago povišenim, pa ga ni lekari nisu shvatali ozbiljno. Zahvaljujući velikim studijama, pokazalo se da vrednosti iznad 130/80 mmgh koje traju duže vreme zapravo uzrokuju oštećenja mozga, srca, bubrega, jetre, perifernih krvnih sudava i celog organizma. Zato je dobro što je granica pomerena - kaže, za "Novosti", profesor Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", načelnik Sektora za kardiovaskularna istraživanja, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga "Hispa" i odnedavno predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH).

* Kada se pokaže da je krvni pritisak visok prema svim parametrima, najčešći problem u Srbiji je terapija, jer se svega četvrtina obolelih adekvatno leči.

- U našoj zemlji pravilo je da se polovina obolelih uopšte ne leči od hipertenzije. Oni koji se leče, u 50 odsto slučajeva ne rade to adekvatno. To je uprošćeno, stanje je zapravo još gore. Pošto hipertenzija ne boli i pacijent nema tegobe, lekovi za pritisak se tretiraju "kao bombone" - terapija se često zaboravlja, ukida ili preskače na svoju ruku. To je jedan od razloga što svaki drugi čovek u Srbiji umire od infarkta i šloga.

* Da li svako ko ima krvni pritisak iznad 130/80 mmgh mora da uzima terapiju?

- Ako jedno merenje pokaže 140/90 mmgh, to ne znači da imate visok pritisak. Ta granica od 130/80 mmgh nije nikakvo "božije slovo", već opšta preporuka zasnovana na velikim studijama. Ona je važna, jer stvara jasnu svest da porast krvnog pritiska treba shvatiti ozbiljno.

* Postoji li nešto što zovemo idealan pritisak?

- Vrednost 130/80 mmgh nije uvek dobra za sve uzrasne kategorije. Pacijente treba posmatrati individualno i proceniti opšte zdravstveno stanje. Na primer, većina starih ljudi ima povišen gornji pritisak i normalan ili niži donji. Oni su "resetovali" svoje telo na, recimo, 150/80 mmhg i funkcionišu dobro. NJima možemo da propišemo terapiju kako vrednost ne bi dalje rasla do 180 ili 200.

* Zašto se ogroman procenat ljudi u Srbiji ne leči kako treba?

- Mnogo pacijenata ne želi da uzima lek, zaboravlja ga ili koriguje dozu kako misli da treba. Nekoga zaboli glava, on izmeri pritisak, popije lek i nakon toga više ne uzima terapiju. Zatim, ako vi lekovima snizite krvni pritisak na 130/80 mmgh, a ne ostavite pušenje i masnu hranu, to nije izlečenje, već i dalje imamo potencijalni rizik za infarkt i šlog. Osim toga, postoji i problem sa lekarima i određivanjem adekvatne doze terapije.

* Kako lekari doprinose tome?

- Nedovoljno edukovani lekari ne shvataju ozbiljnost koju donosi visok pritisak na duže staze. Postoji strah lekara od niskog pritiska, koji ima mnogo izraženije simptome. Recimo, lekar propiše lek za hipertenziju i pacijent odreaguje burnije i padne mu pritisak uz vrtoglavicu i još mnogo pratećih simptoma. Onda neki lekari odustanu, jer se pacijent žali da mu lek smeta. Često se lek i doza ne mogu pogoditi odmah, jer je reakcija individualna. Zato je nephodna edukacija, lekar mora da bude istrajan i uporan.

* Šta sve podrazumeva adekvatno lečenje visokog pritiska?

- Lečenje krvnog pritiska nije dovoljno, jer zapravo treba lečiti kardiovaskularni rizik. On zavisi od više faktora, kao što su povišene masnoće, šećer, mala fizička aktivnost, pušenje. U udruženju HISPA najpre utvrđujemo čime se pacijent bavi, kako se hrani, kakva mu je genetika, koja druga oboljenja postoje. Zatim, uključujemo kliničke farmakologe, nutricioniste, profesore fizičkog, endokrinologe, hematologe, nefrologe... Imao sam pacijenta kojem sam prepisao terapiju i za 10 dana regulisao pritisak. Rekao mi je da sam pogodio i nije se javio sledeće dve godine. To nije u redu, jer se samo lekovima ne rešava problem.

* Može li se hipertenzija izlečiti?

- To je hronično oboljenje i faktor rizika. Terapija je dugotrajna, ali ne treba reći da je doživotna. Postoje slučajevi kada pacijent ima hipertenziju u jednom periodu života, kada je nesrećan, mnogo jede, puši, pije alkohol. Kada se to okrene, dođe do promene posla ili okruženja, pritisak se može normalizovati i tada lekovi više nisu potrebni.

* Koja metoda merenja pritiska je najtačnija?

- Savremena dijagnostika uvela je 24-časovni holter krvnog pritiska kao obavezno i jedino merodavno dijagnostičko sredstvo. To je aparat koji pokazuje kako je krvni pritisak regulisan tokom dana i koliko se menja tokom noći. Mogu da kažem da Centar za hipertenziju na Institutu za karidiovaskulane bolesti "Dedinje" ima najbolju dijagnostiku u Evropi kada su u pitanju oboljenja krvnih sudova.

* Koliko se treba osloniti na digitalne merače?

- Postoji nekoliko zapadnih kompanija koje imaju kvalitet i dugo su prisutne na tržištu. Uslovi u kojima se pritisak meri su podjednako važni kao i aparat. U korektne uslove koje treba obezbediti pre merenja ubraja se odmor od pola sata, bez cigarete, alkohola i stresa, u prostoriji sa optimalnom temperaturom.


REDOVNE KONTROLE

* Koliko često se mora dolaziti na kontrolu?

- Oni koji imaju varijacije pritiska zahtevaju češće kontrole. Neki ljudi leti imaju značajan pad pritiska, dok im zimi treba veća doza lekova. To su sezonske varijacije. U proseku, jednom do dva puta godišnje je neophodna kontrola, jer se tako mogu uhvatiti potencijalne promene, koje su pacijentu nevidljive. Oni koji imaju varijacije pritiska treba da dolaze svakih mesec dana dok ne shvatimo u čemu je pravi problem.

LOŠA KOMBINACIJA

* Koliko mogu da pomognu lekovi ako pacijent ne promeni navike?

- Neki pacijenti koji su pušači, tvrde da im pritisak stalno varirara, jer lekovi ne deluju. Ali znate, ako doktor propiše lek koji proširi krvni sud, a pacijent uzme cigaretu koja izaziva spazam krvnog suda, nijedan lek ne može da deluje. Ja to objasnim, ali pacijenti često ne žele da razumeju, jer je mnogima cigareta nešto bez čega ne mogu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije